Кад се удруже Британци и Албанци: Задавити Унмик да би Косово добило столицу у УН

Велика Британија успела је да спроведе свој подмукли план и да питање Косова и Метохије практично избаци са дневног реда Савета безбедности Уједињених нација , бар за овај месец. Истовремено, Приштина поново тражи окончање рада Унмика. Да ли су Лондон и Приштина у спрези?
Sputnik

Званични Лондон је спровео замисао да се током августа на Ист Риверу, док он председава Саветом безбедности, не расправља о ситуацији у јужној српској покрајини. Током затворених консултација у СБ није ни било гласања, већ су Британци наметнули свој став, упркос отвореном противљењу Кине и Русије, које су заступале позицију Београда да се извештаји о стању на КиМ разматрају као и досад — три пута годишње.

Приштина машта о граници са Србијом

С обзиром на то да је утврђивање месечног плана рада процедурална ствар, чак и да је дошло до гласања, Русија и Кина не би имале право вета.

Очигледна повезаност иницијатива

Британска амбасадорка у УН Карен Пирс изјавила је да СБ треба да се фокусира на најважнија питања у свету, а да је Косово важно европско и регионално питање, али и да више, након 19 година, не постоји интензитет проблема који би захтевао редовне седнице о тој теми.

С друге стране, потпредседник такозване Владе Косова Енвер Хоџај наставља да инсистира да је време да се мисија Унмика повуче са Косова.

„Оперативне мировне операције УН најбоље функционишу кад су у стању да буду у стању. Унмик је пре десет година завршио свој мандат. Од тада је постао финансијски терет за мировне операције УН. Унмик нема сврху, нема функционалност, задатак или циљ! Време је да га затворимо“, написао је Хоџај на свом Твитер налогу. Имају ли ове две иницијативе, британска и косовско-албанска, повезаност и исти циљ?

Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе констатује за Спутњик да је веза ових двеју иницијатива очигледна.

Са једне стране Албанци би желели да виде крај Унмику на Косову и Метохији, зато што их то ограничава у њиховом деловању, док је са друге стране Велика Британија поприлично активна у процесу легитимизације статуса такозване Републике Косово у међународним односима, па би, како тумачи Пророковић, они да то питање скину са дневног реда, како би се што пре дошло до апликације за чланство такозваног Косова у Уједињеним нацијама.

Све док је питање Косова и Метохије на Савету безбедности отворено, на досадашњи начин државе које се противе чланству, а и Србија као најзаинтересованија страна у целом том процесу, према Пророковићевом мишљењу, имају доста добру аргументацију да оспоре сваки покушај учлањења такозваног Косова у Уједињене нације. У супротном, наводи даље тај аналитичар, биће то један од аргумената у прилог њиховом учлањењу.

Ђурић: Хоџа је мртав, нема ништа од Велике Албаније

Залет за укидање Унмика

„Кад се крене у овај процес, онда нас искуство учи да се у једном тренутку стичу услови за улагање вета на продужавање даље мисије Унмика. Такав потез, који би суштински значио гашење Унмика и његово повлачење са Косова и Метохије, не може да се изведе преко ноћи и без неопходне припреме. Дакле, прво је потребно да се те расправе уведу у нови ритам, односно да се о извештајима не дискутује, затим да се у неком временском периоду инсистира на томе да је стање на Косову и Метохији редовно, да тамо више нема никаквих проблема и онда да се за неких годину и по до три године уложи вето на продужавање мисије Унмика“, анализира Пророковић.

Пророковић напомиње да је то тако изгледало у неким другим кризним ситуацијама, па му се чини да се полако спрема терен за једну такву одлуку у блиској будућности.

„Унмик је на Косову и Метохији према Резолуцији 1244. Тај документ је врло јасан, изричит. У складу са Резолуцијом 1244 није могао да буде донет тај акт о једностраном проглашењу независности. Такође, Унмик има доста надлежности које гради од 1999. па све до 2008. године. Сад, то што Унмик не користи своје надлежности, што је неке препустио привременим институцијама у Приштини и Еулексу, то је друга ствар“, наводи Пророковић.

Деценија безуспешног пројекта Косово: Нервозни албански лобисти притискају и Запад

У неком промењеном контексту, резонује даље он, може се догодити да Унмик поново захтева враћање тих својих надлежности, ако је незадовољан радом институција у Приштини.

„Из политичког угла гледано, то је у овом тренутку тешко очекивати, али ако Унмик остане наредних пет или десет година, можда и тако нешто може да се деси“, јасан је наш саговорник.

Албанци, закључује Пророковић, просто желе да елиминишу све административно-правне препреке и да буду једини носиоци власти на Косову и Метохији, без икаквог надзорног органа.

Коментар