Косовска Агенција за борбу против корупције, на основу неизмирене кирије за простор који је закупила у склопу Цркве Светог Николе у Приштини, Српској православној цркви дугује готово 360.000 евра, пише Политика.
Ова институција, која тврди да дуг не постоји, СПЦ мора да исплати кирију за 38 месеци, односно 9.063 евра за сваки месец, преноси Танјуг.
Још 1. децембра 2017. председник владе у Приштини Рамуш Харадинај потписао је одлуку о плаћању ренте, која је тада износила укупно 285.484 евра, али је агенција то игнорисала.
Да дуг постоји, потврдио је за Политику и потпредседник Српске листе Игор Симић, који наглашава да је на инсистирање Далибора Јевтића, министра за повратак и заједнице у оставци у влади Рамуша Харадинаја, и донета поменута одлука да се цео дуг измири, а кирија месечно исплаћује.
„Нажалост, нама се нико из СПЦ није обраћао о овом питању, а посланици су на свој захтев имали састанак са оцем Савом Јањићем у Грачаници, где смо разговарали о нацрту Закона о верској слободи и проблему нелегалне градње пута поред манастира Високи Дечани“, каже Симић појашњавајући да је у новембру 2017. године након вишегодишњих напора и десетина састанака, Српска листа успела да у косовској скупштини прогура нацрт закона.
Документ је ушао у процедуру, али су албански посланици покушали да обесмисле законске измене и допуне.
„Ми смо се томе оштро супротставили, као и колегиница Миљана Николић, која је била једини српски члан Скупштинског одбора. Амандмани албанских партиција су се односили на то да право на имовину СПЦ припада некаквој ’косовској православној цркви‘ и да се омогући контрола рада верских заједница и учења од стране косовских институција“, наводи Симић за Политику.
Указује да су засад амандмани албанских партија на штету СПЦ заустављени.
„Искрено се надамо да ће измењени и допуњени Закон о верским заједницама бити усвојен“, истиче Симић уз подсећање да је на КиМ годинама на снази закон из „Ахтисаријевог плана“, који СПЦ не препознаје као правно лице.
Нацрт новог закона је први пут дефинисао да је СПЦ традиционална црква на КиМ којој се признаје право правног лица, али и назив Српска православна црква, уз поштовање власништва над свим непокретностима која су у њеном власништву — манастирима, црквама, земљиштем, парохијским домовима, итд.
„Успели смо да се нацртом закона јасно пропише да ће СПЦ имати заштићено име и грб, али и да се неће дозволити регистрација нове верске заједнице сличног имена“, каже симић.
Наводи и да албански посланици још нису одустали од „накарадних амандмана“, а да је „наша предност што је за усвајање овог закона потребна подршка Српске листе“.
Он каже да Српска листа неће дозволити да се закон обесмисли, а СПЦ угрози.
Наглашава и да Србија са председником Александром Вучићем на челу, поред политичке потпоре, СПЦ пружа и финансијску подршку.