Изненадна војна иницијатива: Немци се спремају за одбрану државе

Један део мотива за поновно увођење војне обавезе у Немачкој лежи у геополитичким променама, пре свега у оквиру трансатлантског партнерства, што би могло да је угрози, али већи део мотива је у међустраначкој борби унутар Немачке.
Sputnik

Да ли је немачки Бундесвер кадар да одговори безбедносним изазовима времена, у коме је постало упитно хоће ли САД и даље бити војно присутне у Немачкој у истој мери као до сада? Или је у питању одговор на унутрашње политичко прегруписавање бирачког тела? Тек ЦДУ, странка владајуће коалиције на чијем челу је канцеларка Ангела Меркел, покреће кампању за враћање војне обавезе која би требало да важи и за мушкарце и за жене.

Војна обавеза у Немачкој укинута је 1. јула 2011. године и Бундесвер је од тада знатно мањи и има сасвим друге задатке. Данас једну трећину Бундесвера чине професионални војници, а две трећине резервни састав. Као замена за војну и цивилну обавезу, која је такође укинута, уведена је могућност добровољног служења војног рока. „Дојче веле“ наводи да данас оружане снаге Немачке имају проблем са запошљавањем одговарајућег особља.

Хоће ли и Немачка добити Легију странаца?

Како год било, сама помисао о јачању немачке војске, из разумљивих разлога, после њене улоге у два светска рата, увек изазива подозрење. 

Објашњавајући предлог ЦДУ, посланик у Бундестагу Патрик Сензбург је навео да је, с обзиром на несигурну ситуацију у свету, војна обавеза и за мушкарце и за жене неопходна да би се испунио „основни задатак војске, а то је одбрана земље“. И из коалиционе СПД поручују да су склони истом размишљању, сматрајући да је потребна друштвена дебата о томе да ли у Бундесверу треба повећати број људи који су потребни за одбрану земље.

Интересантно је да је ова тема пласирана само месец дана пошто је „Вашингтон пост“ објавио да Пентагон проучава трошкове одласка или премештања америчких војника стационираних у Немачкој, што је, иначе, најважнији контигент америчке војске изван САД, који броји 35.000 војника. То су, додуше, касније демантовали и Пентагон и Бела кућа, објаснивши да Министарство одбране „стално испитује позиције трупа и анализира однос трошкова и користи“ и да ће остати ангажовани у њиховој НАТО савезници.

Америчке трупе се у Немачкој налазе од Другог светског рата и та земља служи као позадинска база за америчке војне операције у Африци и на Блиском истоку.

Честе критике америчког председника Доналда Трампа на рачун „застарелог“ НАТО-а и грдње највећем броју чланица војног савеза, па и Немачкој, што не издвајају обавезних два одсто БДП-а, свакако су изазвале недоумице савезница у НАТО-у, који је већ деценијама кључни стуб безбедности Запада.

На питање зашто ЦДУ покреће кампању за поновно враћање војне обавезе, дописник РТС-а у Немачкој Ненад Радичевић подсећа да је она укинута пре седам година на таласу тренда у Европи да је много исплативије имати професионалну војску која је за то обучена и стално је на располагању, него регруте који повремено вежбају и нису спремни као професионалци.

„Овај предлог, по свему судећи, долази у ситуацији када ЦДУ заправо жели да врати своје некадашње бираче који сада делом гласају за Алтернативу за Немачку (АФД), десничарску странку. Чини ми се да се ЦДУ припрема за неке будуће изборе, а следећи редовни парламентарни избори би требало да се одрже 2021. године“, напомиње Радичевић за Спутњик.

Суштински, како каже, ЦДУ овде гађа бираче, сада симпатизере АФД, јер неке анализе указују да више од две трећине присталица те десничарске странке подржава идеју о враћању војне обавезе.

Трамп против Меркелове: Ко ће коме дубљи ров ископати?

Зато ЦДУ жели да се покажe као национално чврста политичка опција, објашњава саговорник Спутњика, подсећајући да је са том идејом изашла и генерална секретарка ЦДУ Анегрет Крамп Каренбауер, која слови као могућа наследница Ангеле Меркел.

Међутим, Радичевић указује да сви у ЦДУ нису јединствени по том питању. Идеја је, зато, да сви не обављају класичну војну обавезу од годину дана, да би већина могла да се бави друштвено корисним радом, што би, како сматрају, учврстило кохезију немачког друштва.

На питање колико је оправдана оцена посланика ЦДУ да је војна обавеза неопходна за одбрану земље, с обзиром на несигурну ситуацију у свету, саговорник Спутњика напомиње да у Немачкој нису баш са радошћу прихваћене идеје које су могле да се чују на недавном самиту НАТО- а.

„Трампов недостатак жеље да помогне осталим чланицама НАТО-а када су у проблему, макар на вербалном нивоу, и те приче о повлачењу америчких нуклеарних глава са немачког тла, многи у Немачкој схватају као недостатак безбедности. Односно, плаше се да би то угрозило Немачку која је близу Русије и да Немачка није војно спремна да себе заштити“, каже Радичевић.

Уз то, он подсећа да су протеклих година из немачке војске у медије исцурили многи скандали из којих се видела с једне стране недовољна техничка опремљеност, а с друге стране проблеми у функционисању саме војске, потом скандали приликом обуке, али и у мисијама у иностранству.

„Постоји страх да би у тим геополитичким променама, пре свега у оквиру трансатлантског партнерства, односно повлачењу Америке из заштите Европе, на чему је она заснивала своју безбедност, то могло да угрози Немачку. Један део мотива за ову идеју, очигледно лежи у томе, али чини ми се да већи део мотива лежи у међустраначкој борби унутар Немачке“, закључује Радичевић.

Немачка користи НАТО за препород сопствене војне моћи

На констатацију да је и француски председник Емануел Макрон изнео сличне идеје по питању војске, он каже да је то тачно, али и додаје да је питање колико је ту популизма, а колико реалне идеје да се то спроведе.

„Анализе и даље говоре да би то био огроман трошак за државу, а да суштински не би повећао војну моћ тих земаља. У Немачкој изасланик Бундестага, који је задужен за контролу немачке војске, говори да би увођење војне, односно цивилне обавезе заправо било у супротности са немачким прописима који забрањују принудни рад, па би то дошло на дневни ред Уставног суда Немачке и питање је да ли би прошло оцену уставности“, каже саговорник Спутњика.

Коментар