Одавно у Црној Гори неки догађај није изазвао толики одијум и презир дела јавности као појављивање војног аташеа Црне Горе у Хрватској на прослави годишњице војне операције „Олуја“.
И док се у медијима и на друштвеним мрежама затечена јавност данима пита није ли то званична Подгорица управо дотакла дно, након неколико дана стигло је и објашњење црногорског Министарства одбране које — не објашњава ништа.
Као што се и очекивало, саопштење Министарства одбране поново је обиловало флоскулама попут „цивилизацијски чин“, „сигурна европска будућност“, „НАТО савезница“, као и бројни други термини који су у јавном дискурсу црногорских власти већ толико пута израубовани, да су одавно изгубили свако значење.
Наравно, многима је упала у очи и синтагма како „Црне Гора не жели никад више да бије туђе битке“, па се поставља питање — за чије бабе здравље се онда црногорски војници шаљу на Косово, Ирак, Авганистан, Летонију…
Са друге стране, протеклих дана црногорски портали су такође били преплављени и сликама јуниорских репрезентативаца Црне Горе, који са својим српским вршњацима еуфорично славе златну медаљу Србије на управо завршеном Европском првенству у кошарци.
Управо те двије слике: црногорских јуниора (кошаркаша) који српско злато славе као сопствено, уз истовремено присуство официра црногорске восјке на прослави „Олује“, можда најбоље свједоче о трагичној и све дубљој поларизацији црногорског друштва.
Аналитичар Бошко Вукичевић примјећује да се у црногорској јавности „могло видјети да срамни поступак режима није изазвао огорчење и презир само код српске популације у Црној Гори“, већ да су и „они који се национално не изјашњавају као Срби били у шоку и невјерици“.
„Сувишно је истицати колико је овај потез власти опасан и у коликој мјери он продубљује подјеле у друштву, које је ионако поларизовано по многим питањима. Уочава се прогресија у антисрпским политикама режима и оне постају све екстремније у освит могућег насртаја на црквену имовину“, истиче Вукићевић за Спутњик.
Он, такође, додаје и да је „присуство црногорског официра на прослави монструозног злочина над Србима најбоља потврда патријархових ријечи о положају српског народа у данашњој Црној Гори“.
„Српски патријарх није желио поистовјетити мученичку судбину Срба у НДХ и Јасеновцу са положајем црногорских Срба, већ његове ријечи треба доживјети као једно упозорење, као нешто што би се могло догодити ако апартхејдске политике монтенегринског режима не буду заустављене. Патријарх предосјећа појаву духа НДХ-азије у Црној Гори, апелује на прекид апартхејдских политика и упозорава на опасност режимског одузимања црквене имовине, а книнска епизода са црногорским официром на најбољи могући начин показује у коликој мјери је Његова светост у праву“, каже Вукићевић.
Наш саговорник се осврнуо и на вишедневне осуде и згражавање упућени војном изасланику Црне Горе у Хрватској, пуковнику Ивану Машуловићу, због учешћа на обиљежавању „Дана побједе“ у Книну. Он сматра да, иако „монтенегрински режим сноси директну одговорност за срамно присуство официра црногорске војске на прослави протјеривања и убијања српске нејачи, то не умањује Машуловићеву моралну одговорност, иако је он само пуки извршилац“.
„Официр је, поштујући војнички кодекс части, морао одбити извршење етички неприхватљиве наредбе и да је то урадио не би данас био изложен на стубу срама јавности“, сматра Вукићевић
На крају, овај аналитичар подсјећа да је за иоле пажљивијег посматрача немогуће а да не примијети сада већ константно додворавање монтенегринске власти Загребу, које је, како каже, „у толикој мјери неукусно, да чак и Хрвати почињу осјећати нелагоду окружени тако непријатним и историјски неутемељеним видом полтронства“.
„Тако је хрватски аналитичар Пуховски за црногорске медије изјавио да Црна Гора ’нема никакву важност за Хрватску‘, па да стога обиљежавању ’Олује‘ није морао присуствовати ни црногорски официр. Ако узмемо у обзир да је Црна Гора кроз историју била препозната као чувар српског имена, али и као икона слободе, и примјер чојства и јунаштва, актуелна монтенегринска власт, која је антипод свему наведеном, заиста представља неку врсту историјског инцидента. На слободним људима у Црној Гори је да се потруде да тај инцидент не потраје још дуго“, јасан је Вукићевић.