Како ствари сада стоје, каже Пуповац, не изгледа као да би се то могло променити.
„Према свему што слушамо и видимо у протеклих пет и више година, монолози сећања и међусобне оптужбе могли би се само појачавати, а спирала сукоба само продубљивати и проширивати, те тако уништавати све оно што се од потписивања Споразума о нормализацији односа 1996. године градило као позитивно у односима између Хрватске и Србије“, навео је Пуповац у изјави за јавност.
Он каже да на све то Срби из Хрватске и њихови представници гледају са зебњом и забринутошћу, јер ми имамо живо сећање на страшне последице рата и тешке године изградње мира.
Осим тога, наглашава, имамо једнако живо сећање у којем је записано страдање наших суграђана Хрвата и наших сународника Срба.
Зато у нама живи дијалошко сећање. А то дијалошко сећање почива на питању: колико је нашег страдања у страдању других, и обрнуто — колико је страдања других у нашем страдању? Такво је наше сећање било и ове и сваке претходне године. Такво ће бити и сваке будуће. Где год било и поводом чијег год страдања било организовано. То нам налаже древни морални осећај који баштинимо. То нам налаже морални осећај чувања времена мира, рекао је Пуповац.
Притом, каже, ми немамо моћи да овакву дијалошку културу сећања наметнемо ни хрватској ни српској држави, али имамо моћ да је живимо, практикујемо и заговарамо.
„Онима који у оваквим околностима, као што је то досад чињено у низу сличних ситуација, целу српску заједницу желе да претворе у таоца речи које нисмо сами изговорили и дела која нисмо сами починили, желим казати да ми на то нисмо пристајали, нити ћемо пристајати. Нити желимо да се то икоме и игде догађа“, казао је председник СНВ.
„Зато ћу свима које то не занима по дужности рећи следеће: разумем своје суграђане Хрвате који су у поређењима данашње Хрватске с Хитлеровом Немачком препознали тешке речи, тежак терет који се њима не би требало приписивати због историјског страдања које су Срби доживели током и после ’Олује‘“, наводи Пуповац.
Затим наглашава, „постоје одговорни појединци, било као непосредни починиоци, било као команданти, било као зачетници, а које ни суд ни јавност нису досад осудили, као што постоје и они који су одговорни за страдање које су у рату доживели Хрвати. Колективизација кривице, осим што је неправедна, семе је зла. И зато смо против ње, о коме год да се ради. О Хрватима или Србима“.
Рећи ћу и још нешто, нешто за шта се надам да ће они који ме зову по дужности пренети онима који то без њих неће моћи ни чути ни видети: надам се да наши суграђани Хрвати разумеју како обележавање „Олује“ без свести о изгнанству преко 200.000 Срба и са прославама као што је била овогодишња у Глини (месту историјског погрома Срба у месној цркви и околини 1941. године), у којој се гледао и слушао срамотни и страшни поздрав „За дом — Спремни!“, не може бити никако толерисано, рекао је Пуповац.
„Надам се да ће након овог искуства представници двеју држава увидети да сви разговори о несталим, о мањинама, о сукцесији, о ратним злочинима, о граници, о изградњи инфраструктуре, о сарадњи полиције у борби против тероризма, криминала и илегалних миграција, неће уродити никаквим резултатима уколико не отпочну дијалог о томе како ставити под контролу сукобе у интерпретацији прошлости и у комеморативним праксама, а да ће њихови грађани остати таоцима тих сукоба“, закључио је Пуповац.