Протести у Румунији, који су кулминирали сукобом са полицијом у коме је повређено 400 људи, трају од доласка Социјалдемократа на власт и формирања левичарске Владе — више од 550 дана. Није тајна да су у демонстрацијама које су завршене разбијеним главама учествовале хиљаде Румуна који живе у иностранству, а који су незадовољни радом Владе у матици.
Историчар Саша Адамовић каже да су они који стоје иза протеста од самог почетака очигледно нашли оригиналан начин да не дозволе левичарима да спроведу оно што су обећали у предизборној кампањи. Процењује се да у Европској унији тренутно живи неколико милиона Румуна, који су земљу напустили управо због уласка у њу, а ко их је овако организовао, најбоље се види кроз глобалистичке медије у тој земљи, каже Адамовић.
„Одмах је јасно, када је тако нешто у питању, да национална политика у складу са државним интересима, коју је намеравала да води социјалдемократска Влада, мора да буде дезавуисана. Ту су и западне невладине организације глобалистичког усмерења, спомиње се „Фридом хаус“, многи ту осећају и мирис сумпора који се вуче иза Џоџа Сороша, чије су организације током протеклих година стекле значајан утицај у тој земљи“, каже он.
Додаје да је Румунија већ неко време у озбиљној политичкој кризи, неколико пута је морала да промени председника Владе, који је и сада на непрекидном удару критике прозападно оријентисаног председника Клауса Јоаниса, који, наравно, даје подршку демонстрантима. У основи ове гужве заправо је важан геополитички положај Румуније као чланице Европске уније и НАТО-а, објашњава саговорник Спутњика.
„У Румунији је размештена и америчка стратешка противваздушна одбрана, што тој земљи даје важан геополитички значај. Управо је зато глобалистима важно да на све могуће начине оборе актуелну Владу, која је, иначе, прилично убедљиво победила на изборима. Уз помоћ демонстрација, глобалисти намеравају да изнуде ванредне парламентарне изборе и на тај начин промене власт у Румунији“, каже Адамовић.
Он додаје да су ови догађаји за Србију сјајан пример из комшилука о томе да улазак у ЕУ не решава проблеме. Напротив, многе државе су их увећале придруживањем европској породици. Поред Румуније, наводи пример Бугарске, Хрватске, али и прибалтичких република, Пољске. Све су то чланице ЕУ које су изгубиле милионе својих грађана, отишли су у друге, развијеније земље, између осталог и због корупције, која је, наводно, главни мотив протеста у Румунији, подсећа Адамовић.
„Када је у питању наш однос према догађајима у Румунији, можемо да видимо колико је заправо тешко када сте део те организације или ентитета да дефинишете сопствени национални и државни интерес. Имали смо својевремено случај Аустрије, када је први пут добила Владу у којој је партиципирала Слободарска странка, када је ЕУ својој чланици чак увела санкције, а исто то намерава да уради Мађарској или Пољској, зато што не желе да пристану на баш сваки бриселски диктат, који иде на директну штету националних интереса“, подсећа наш саговорник.
Хиљаде демонстраната окупило се и данас на протесту испред зграде Владе, махали су националним, али и шпанским, италијанским и заставама ЕУ. „Без страха! Румуни ће се дићи“, викали су, док је полиција затварала околне улице.