Откривен чудан фреквенцијски прасак, разликује се од свега што је досад уочено

Чудни и мистериозни звуци путују свемиром, а такви „брзи радио-пробоји“, често само као недокучиви сигнали, откривени су пре неколико деценија.
Sputnik

Сигнали путују милијардама светлосних година како би стигли до наших телескопа и других машина. Иако их наши научници могу детектовати, нико од њих заправо не зна одакле такви звуци долазе.

И сада је телескоп чији је задатак био нешто сасвим друго случајно набасао на још један такaв звук — ФРБ 180725А — и забележио га као најнижи фреквенцијски „прасак“ икад откривен, преноси хрватски „Експрес“.

Иако је његово порекло мистерија, научници претпостављају да је тај необичан прасак могао дође од неке звезде или тела попут међузвезданих облака, маглине или регије око црне рупе. Неки ће одмах помислити и како је то још један у низу доказа о постојању ванземаљаца.

​Како би открили мистерију тог звука, научници су употребили нови телескоп „Канадски експеримент за мапирање водоничног интензитета“ (Canadian Hydrogen Intensity Mapping Experiment — ЦХИМЕ). Сигнал је потрајао само неколико милисекунди и откривен је на око 580 мегахерца. Ово је било велико откриће, јер је уобичајено да се такви сигнали детектују на између 1.000 и 1.500 мегахерца.

Да ствар буде још занимљивија, научници су набасали на још ниже фреквенције, али још нису објавили своја открића. Овакви сигнали путују небом, али их је врло тешко открити у стварном времену јер се телескопи најчешће фокусирају на звездану куполу. Током десетак година открили су мање од 40 оваквих чудних звукова, али се надају да ће уз помоћ телескопа ЦХИМЕ на готово дневној бази откривати нове сигнале.

Још су 2016. године извештавали о низу понављања сличних звукова, што је изазвало велики интерес јавности. Почетком ове године, научници су најбољи примерак открили у Аустралији уз помоћ телескопа „Паркс опсерваторија“, који ипак није толико снажан да би могао да открије више од пет или шест сигнала годишње.

​ЦХИМЕ посматра 200 квадратних степени у исто време, што је далеко више од већине телескопа. „ЦХИМЕ је осетљив и омогућава преглед велике површине, што га чини савршеним у потрази за таквим сигналима“, написала је Емили Петроф, астрофизичарка са Холандског института за радио-астрономију. Међутим, исто тако, додала је, телескоп „види“ мање од један одсто неба.

Свако ново откриће нови је траг у необјашњивој мистерији порекла оваквих звукова, а овај телескоп, чини се, помоћи ће научницима на путу откривања шта се то догађа тамо горе, далеко од нас.

Коментар