У ексклузивном интервјуу за Спутњик, уз поруку српском народу да му жели мир, просперитет и Божју помоћ у свим добрим делима, митрополит говори и о односу према екуменизму, а такође објашњава разлике између званичне руске цркве и оне на чијем је челу. Пре 350 година РПСЦ одбацила је реформе РПЦ, а њени верници били су прогоњени како за време цара, тако и за време бољшевика.
Да ли сте последњих 350 година били у контакту са Српском православном црквом?
— Није било таквих контаката. Старообредници су се у време прогона бавили својом заштитом и очувањем своје Цркве.
Српска православна црква је последња три века често добијала црквене књиге из Русије. Да ли се радило о реформисаним књигама? Која је разлика између старог обреда и реформисане црквене службе РПЦ?
— Да, то је истина. СПЦ је добијала реформисане богослужбене књиге. Иако се не може рећи да наш братски српски народ није знао за православље до XVII века.
Разлика између књига и богослужења пре и после реформи је довела до принципијелних разлика у разумевању вере, духовног искуства, ако хоћете и форме постојања самог хришћанства.
Такозвана „црквена реформа“ XVII века коју је спровео цар Алексеј Михајлович Романов и патријарх Никон, у суштини није никаква реформа. То је био прави погром православља, директно изругивање над њим.
Уништаване су црквене уредбе које најтачније одговарају хришћанском вероучењу. Крштавање са два прста које строго и величанствено симболишу основну догму Новог Завета — природу Христа распетог, замењено је крштењем са три прста. Осим што три прста нису толико разумљива у поређењу са два, она су и јеретичка, показујући да се на крсту разапиње Света тројица, иако је била распета само људска природа Христа са којом се у оваплоћењу Божје речи сјединила и божанска природа што и представљају два прста.
Новим обредом је озакоњено поливање водом приликом крштења, што је директно кршење апостолског 50. правила. Јер једина правилна форма тајне крштења је погружавање у води три пута. То сведоче православна предања, правила светих отаца.
Што се тиче промене текстова богослужења — то је велика тема.
Чињеница је да није било исправљање текстова, већ њихово очигледно упропашћавање. На ту тему има много објективних, независних, конфесионално непристрасних истраживања који доводе до закључка да су тестови од пре раскола, које ми сада користимо на својим богослужењима, били много бољи. И само православно богослужење старовераца се суштински разликује од савременог. Службе се врше без скраћивања, по свим прописима. У храмовима старовераца нећете видети непотребну шетњу током службе, прилажење иконама у невреме. Сачували смо старо певање које је у духу православне саборности и побожни канон у иконопису — све то подстиче хришћане на молитву у духу смирења и покајања, без изазивања емоција, за разлику од хорског певања и реализма у религиозним сликама.
Да ли је посета председника Владимира Путина прошле године вашем седишту знак да се иде у правцу уједињења РПЦ и РПСЦ?
— Ако буде воља Божја, биће уједињење. Међутим, у овом тренутку постоји врло велика разлика између наших цркава: у литургијској пракси, текстовима, традицијама, у оном што се данас назива „обредима", различитим погледима на историју раскола, црквену реформу XVII века. Наши односи са РПЦ у овом тренутку се могу окарактерисати као добросуседски. Имамо делимично заједничку историју, у проблемима искорењивања друштвених порока и моралног васпитања смо фактички јединствени и иступамо заједно. Међутим, данас не постоји евхаристијска комуникација.
Наравно, староверци су срећни што је први пут у историји отаџбине шеф државе направио посету мира и пријатељства Рогошкој слободи (седишту старовераца у Москви). Виши представници власти (царске и совјетске) нису долазили у пријатељску посету Рогошкој. Што се тиче „корака у правцу уједињења“ од стране председника, о томе није било разговора. Наша држава је световна и по Уставу све религиозне организације су одвојене од државе. Наш председник ради на јачању државе и не меша се у црквене послове.