Споразум на коме се радило више од две деценије који је договорен консензусом и верификован на самиту каспијске петорке, који по оцени председника Русије Владимира Путина, има епохалан значај, судбину Каспијског мора ставио је искључиво у руке Русије, Ирана, Казахстана, Туркменистана и Азербејџана.
Конвенција о Каспијском мору представља велику победу пет прикаспијских земаља и начела да регион припада управо земљама које га чине, објаснио је за Спутњик дугогодишњи дипломата Срећко Ђукић.
А његова суштина је да ће Каспијско море бити коришћено искључиво у мирнодопске сврхе, уз забрану присуства оружаних снага ванрегионалних држава. Дакле, без војних база држава које не излазе на највеће језеро на планети, површине 371.000 квадратних километара, које је због величине, али и салинитета названо морем.
Коментаришући новости са 5. Каспијског самита у казахстанском граду Актау, Ђукић подсећа да су преговори вођени практично од распада СССР-а и то, како каже, на два колосека, између старих и нових прикаспијксих земаља.
Притом су те нове државе биле под јаким притиском спољних, ванрегионалних фактора и теребало је све то издржати, пребродити и доћи до једног свеобухватног решења, напомиње саговорник Спутњика.
„Мислим да је то један велики корак за стабилизацију ситуације у целом каспијском региону, а и шире у области Кавказа на западу и на истоку према централној Азији. Тај договор свакако треба поздравити и то је још један показатељ да се стрпљивим, дуготрајним, принципијелним преговорима на свим нивоима може доћи до свеобухватног и прихватљивог решења за све земље“, истакао је Ђукић.
На питање о геополитичком значају тог споразума, он каже да је огроман.
Практично, то значи да се сви ванрегионални фактори одбијају о тај споразум. Они не могу утицати, не могу бити присутни са својим војним ефективама, нити могу деловати на те земље које су обухваћене споразумом. Мислим да је то једна широка геополитичка победа прикаспијских земаља и начела да Каспиј припада каспијским земљама. Значи победа начела да регион припада земљама тога региона“, истакао је Ђукић.
Он напомиње да је све време било покушаја војног уплива у тај регион, искључујући Иран и Русију.
„Али преко свих осталих земаља се покушало деловати на решење за Каспијско море, на разграничење, његову судбину и ти упливи су долазили, разумљиво, пре свега од стране Запада, САД, ЕУ. Морамо рећи да је Кина јако радо гледала на решавање тог каспијског питања јер то је територија која тангира њен нови пут свиле“, рекао је Ђукић за Спутњик.