„Фајненшел тајмс“ се у тексту „Педесет идеја која ће променити свет“ бави технологијом која ће нам омогућити да преводимо разговоре док се одвијају.
„Познајем шест милиона форми комуникације“, каже дроид Ц-3ПО из „Ратова звезда“, а он је само један од примера како су креативци приступили решавању тог проблема. Мултилингвалност је близу тога да постане стварност захваљујући апликацијама, машинском учењу и препознавању језика.
Гугл транслејт и сличне апликације помажу, али су далеко од савршеног, али има пројеката који ће, време ће показати, озбиљно превазићи све што имамо у овом тренутку.
Први међу једнакима је Унбабел, група која користи вештачку интелигенцију како би помогла при преводима. Четири године стара компанија која је базирана у Сан Франциску и Лисабону, развила је систем технолошког посредника који омогућава да се поруке шаљу и добијају на одабраном језику.
Преводи све — од корисничке подршке и мејла, до четова. Када таква технологија постане 100 одсто тачна и у духу сваког језика, то ће променити начин на који свет функционише.
„Ако говоримо другачијим језиком, перципирамо другачији свет“, рекао је филозоф из 20. века Лудвиг Витгенштајн.
Као и Гугл, Фејсбук и Мајкрософт, Унбабел користи „дип лернинг“ систем како би процесирао податке и информације с којима се није пре сусрео.
Како би осигурао тачност пази на течност језика, прецизност, конотацију и терминологију. Мора да постигне тачност од минимално 90 одсто, а ако не, онда материјал мора да прегледа један од 55.000 преводилаца који за Унбабел раде као хонорарци.
„Унбабел успешно комбинује снаге и ограничења технологије и људи како би осигурао најбољи могући превод“, каже Васко Педро, шеф те компаније.
Кад темељни рад заврши машина, преводиоци додају „људски додир“ и обликују коначни производ како би све било највише могуће, у складу с духом језика, преноси хрватски „Експрес“.
На почетку су запошљавали, каже Педро, само професионалне преводиоце и лингвисте, али како се технологија развијала, све је више оних који су двојезични, али без формалног језичког образовања.
„Верујемо како ће људска компонента увек бити важна, и да ће за финесе увек бити потребни изворни говорници. Што више и што тачније машине одраде посао, то се више људи могу концентрисати на нијансе“, каже он.
Друга слична компанија је „Миману“, из Манчестера. Планирају да лансирају сет слушалица које преводе док неко говори. Дени Ману, шеф компаније, дошао је на ту идеју након што му је преводилац једном заказао током састанка.
Бежичне слушалице спајају се са вашим паметним телефоном и нуде превод са 37 језика.
„’Миману клик‘ користи више врста технологије да осигура превод. Од писма у говор и обрнуто до препознавања гласа“, каже Ману.
„Био сам у Кини и као да сам слетео на другу планету, био сам потпуно изгубљен. Зато ми је то и пало на памет. Кад сам се вратио с технологијом коју смо развили, био сам одушевљен људима, културом и то ме јњ мотивисало да се стално враћам“, каже Ману.