Било је довољно да САД удвостручи царине на увоз челика и алуминијума из Турске кажњавајући је што није ослободила пастора Ендрјуа Брансона и да турска лира моментално у односу на долар ослаби 19 одсто. Није ни Ердоган остао дужан, најавивши да ће на такву политичку заверу Америке одговорити тражењем нових тржишта и савезника.
Да ли ће драстични пад турске лире после нових притисака Вашингтона на Анкару заиста бити „весник претећег слома“ са могућим пуцањем кредитног мехура, како то драматично оцењују стање у Турској немачки економисти, или је реч о политичком преувеличавању с циљем да се дојучерашњи блиски савезник Запада врати под његове скуте, па макар и применом економске силе.
Није новост да вредност турске националне валута већ дуже време пада. Од почетка године је ослабила 30 одсто у односу на евро. Уз инфлацију која се примиче цифри од 15 одсто, али и популистичку политику Ердогана, која је камате држала нереално ниско што је довело до презадужености фирми и појединаца, који са новим курсом лире имају проблем у сервисирању дугова, „Дојче веле“ преноси оцене да турска привреда иде стреловито надоле.
А од монетарне слабости брзо би могла да настане банкарска криза која би погодила шпанске, француске, италијанске и немачке банке. Сломом би, констатују, било погођено 6.500 немачких фирми које раде у Турској.
Због тога, али и што је превише важан стратешки положај те чланице НАТО-а и превише значајан договор са њом о мигрантима, ЕУ не може себи да приушти да дигне руке од Турске.
„Када погледамо читаву ситуацију некако се чини да Америка гура Турску у загрљај Руске Федерације и Народне Републике Кине, иако то није само по себи нека жеља Анкаре. Свако даље приближавање Русији и Кини ће бити изнуђен потез на који ће Анкара бити приморана оштром, неко би рекао у економском смислу и насилничком политиком САД“, каже за Спутњик стручњак за Блиски исток Немања Старовић.
Он, уз то, указује и на помешане поруке Вашингтона. Док Бела кућа и Доналд Трамп дају све оштрије изјаве, државни секретар Мајк Помпео пре само неколико дана казао је да је Турска кључни савезник САД на Блиском истоку и да ће то остати и у будућности.
Према мишљењу саговорника Спутњика, позната бизнис тактика да суочени са проблемом подижете улоге и доводите ситуацију до ивице пуцања, а онда покушавате да направите неки дил наступајући са јаче позиције, у случају Турске, као и Ирана, не може да има исте последице као у Северној Кореји.
У Турској, сматра Старовић, постоји и политички и економски капитал, али и економске резерве које ће се користити у наредном периоду да би се овај притисак на неки начин издржао.
Он је указао да су економске санкције САД довеле до унутрашње политичке кохезије у Турској, јер је после њих уследила заједничка изјава четири парламентарне странке, и власти и опозиције, који су дале безрезервну подршку Ердогану и властима у спровођењу реципрочних мера према Вашингтону.
Старовић не спори да нови удар на турску лиру ставља велики притисак на пословну заједницу у Турској.
„Турска има релативно низак ниво јавног дуга који не прелази трећину БДП-а, али приватне компаније су презадужене. Њихова задуженост на међународним финансијским тржиштима је преко 300 милијарди долара и са овим падом вредности лире оне долазе у проблем сервисирања својих дугова, тако да дугорочно гледано ова криза у односима неће бити краткотрајна, имајући у виду чињеницу да Ердоган и власти у Анкари представљају тврд орах и да сигурно неће лако узмаћи пред овим политичким и економским притисцима“, тврди саговорник Спутњика.
Председник Комитета Државне думе Русије за образовање и науку Вјачеслав Никонов такође сматра да су се Американци овога пута прерачунали, јер Ердоган и турско друштво, укључујући и опозиционе партије, „не падају“ на уцене и притиске.
„Друштво, Парламент, укључујући и опозицију у овом случају, подржавају Ердогана и сматрају да је неопходно одупрети се америчком притиску. У овој ситуацији ће Русија свакако стати на страну Турске и Анкара може да се ослони на руску подршку“, каже он за Спутњик.
Старовић је пак сумњичав да ће апели Ердогана на грађане да сву своју девизну уштеђевину и злато претворе у лире уродити плодом, поготово што пад турске валуте траје већ месецима.
„Претпоставља се да ће Турска покушати да нађе неке друге екстерне изворе финансирања који нису подложни директном утицају политичког Запада“, каже Старовић, али и додаје:
„Мислим да у овој ситуацији сада не би било несагледиво видети и њено формално напуштање Северноатлантске алијансе.“
За разлику од њега, научни сарадник Институт актуелне економије Никита Исајев сматрам да ће Турска и даље остати у зони политичког утицаја САД, као и оних савеза чија је чланица, попут НАТО-а и осталих институција чији су покровитељ САД. У сваком случају, Ердоган ће се одржати у овом систему и успеће за себе да обезбеди још боље позиције на Блиском истоку, истиче он за Спутњик.
Он верује да је пад лире део веће игре, све у контексту ситуације на Блиском истоку, конкретно Сирије и Ирака, где Турска покушава да се избори за своје место и ојача позицију, јер има већу „специфичну тежину“ од Саудијске Арабије и савезника САД у том региону.
Исајев, међутим, указује да се ситуација сада тако развија да Турска осећа да би Европа могла да се заузме за Анкару у општој конфронтацији са САД, али и напомиње да се Турска у последње време труди да одржава добре односе са Русијом и зато се нада њеној подршци.