„Њујорк тајмс“ о сусрету који би могао да смета Американцима

Предстојећи састанак немачке канцеларке Ангеле Меркел и руског председника Владимира Путина 18. августа у Берлину показује да су све земље, чак и савезници САД, принуђене да реагују на царинску политику и непредвидљиву дипломатију америчког председника Доналда Трампа, пише „Њујорк тајмс“.
Sputnik

Према речима портпарола Владе Немачке Штефана Зиберта, лидери двеју земаља ће разговарати о ситуацији у Сирији и на истоку Украјине, али и изградњи „Северног тока 2“. 

Пет преломних тачака: Могу ли Меркелова и Путин да се договоре

Према речима експерата, циљ преговора могао би, међутим, да буде и покушај да се учврсти партнерство и да се размене идеје о реакцији на Трампово увођење царина на алуминијум и челик које су погодиле и Немачку и Русију. 

Лист наводи да је последњи састанак Меркелове и Путина одржан у мају ове године у руском граду Сочију. Двоје лидера редовно разговара и телефоном о спорним спољнополитичким питањима.

„Посматрао бих овај састанак у ширем, глобалном контексту. Не видим у томе знак отопљавања односа Берлина и Москве, али они имају заједничке интересе и све више покушавају да у вези с њима сарађују“, навео је шеф Центра за изучавање Централне и Источне Европе, Русије и Централне Азије Штефан Мајстер. 

Реч је, пре свега, о изградњи гасовода „Северни ток 2“ који ће испоручивати руски гас Немачкој, заобилазећи Украјину и Пољску. САД су против тог пројекта, али Русију и Немачку повезују економске и историјске везе, као и наслеђе два светска рата. У Немачкој живи око три милиона руских Немаца који претендују на држављанству по крвном праву. 

Путин иде у Берлин

Дугу историју узајамних односа, која је почела пре доласка Меркелове на власт 2005. године, имају и сами лидери двеју земаља, наводи амерички лист. 

Очекује се да ће Меркелова, коју редовно критикују због миграционе политике, у оквиру разговора о ситуацији у Сирији поставити питање повратка сиријских миграната кућама. Имајући у виду улогу Русије у подршци председнику те земље Башару ел Асаду, сваки споразум о том питању захтева руско учешће, наводи „Њујорк тајмс“. 

Постоје и страховања да би нове америчке санкције Русији могле да утичу на рад немачких предузећа, што представља повод за ширење сарадње. 

„Не видим промене у односима Москве и Берлина, али на неким конкретним питањима они ближе сарађују, што је одговор на спољну политику САД“, навео је извршни директор Источног комитета за немачку економију Михаел Хармс за „Њујорк тајмс“.

Коментар