Одлука о гашењу 14 школа у Нишу, Крагујевцу, Новој Вароши, Кладову, Куршумлији и Бабушници донета је 9. августа на седници Владе, а Пајић каже да се тим потезом мислило пре свега на интересе ученика и на уштеде у буџету.
Како каже, уредба о критеријумима за нову мрежу школа изашла је у марту, а у плану је смањење броја средњих, али и основних школа на целој територији Србије.
Простор који остаје након гашења одређених школа биће адаптиран, његова намена утврђена у складу са потребама локалне самоуправе, али ће сигурно бити искоришћен у образовне сврхе.
Када су у питању људи који ће након гашења школа бити отпуштени Пајић каже да ће бити направљене листе технолошких вишкова према критеријумима који важе и за друге запослене.
„Они ће бити збрињавани као и други наставни кадар. Важно је рећи да не смањујемо ниједно одељење, не смањујемо број запослених у настави, ово је само мало мањи број запослених у администрацији, јер школе које имају по стотинак ученика не треба да имају и два директора и два секретара“, истакао је он.
Додаје да ће у следећој фази бити испитано скоро 40 средњих школа у Србији како би се обавила рационализација, те да се очекује да толики број школа буде део нове мреже школа.
Када су у питању основне школе, помоћник министра каже да локална самоуправа одлучује о мрежи предшколских установа и основних школа, те да је законски рок за то март 2019. године.
„До тада локалне самоуправе треба да донесу своје акте о мрежи основних школа и предшколских установа, а мислим да ће локалне самоуправе када увиде бенефите од овога то урадити и раније“, навео је он.
На територији Војводине такође ће бити нова мрежа школа, након што Скупштина Војводине на некој од наредних седница донесе акт о мрежи школа Аутономне Покрајине.
„Постоји воља за тим и ми смо заједно са АП Војводином већ усагласили мишљења које су то школе“, казао је Пајић.
Он је истакао да су предности стварања мреже школа бољи услови за ученике и већа улагања државе, која ће лакше уложити у једну школу, уместо у више њих.
„Такође, ученици ће бити на једном месту, што смањује могућност лоших утицаја, а наравно ово нам доноси и рационалан однос према буџету државе“, закључио је Пајић.