Стручњак за међународне финансије Владимир Ристановић каже да није реч само о економским, већ и политичким обрачунима. Гост емисије „Енергија Спутњика“ Јелице Путниковић истиче да је овде јако тешко одвојити економију од политике и геостратешких интереса. Он је дефинисао протекционистичке мере Америке као краткорочне и проценио да оне неће изазвати неку већу кризу у свету, осим што ће се сигурно различито одразити на поједине економије.
Америка је прошле године покушала да постигне привредни расти тако што је предузела одређене економске мере, али до тога није дошло. Ристановић каже да је могуће да су најављене санкције Кини, ЕУ и Русији покушај да Америка спаси своју привреду, али да се то у протекционистичким мерама враћа као бумеранг.
„Није исто када се напада једна Турска, која има учешће на финансијском тржишту од 1,5 одсто, или Кина, која има скоро 20 одсто. Када уведете царине на неке производе, аутоматски поскупљујете трошкове и на тај начин нисте више у прилици да будете конкурентни. Све те мере доводе до великих турбуленција на тржишту, и код понуде и код потражње. У једном таквом окружењу, не само да је проблем са производима, већ и са факторима производње која додатно утичу на нестабилност у светској економији — нарушава се конкурентност, однос извоза и увоза, смањује се трговина.“
Ристановић напомиње да ће се ограничења и санкције, које се намећу кинеској економији, Америци вратити кроз веће трошкове увоза, који ће се врло вероватно делом одразити и на инфлацију, као и на запосленост.
Наш саговорник је уверен да можемо очекивати контрамере свих других држава и да је планиран противудар Кине у другој половини августа, јер су показали да су озбиљни играчи на тржишту.
„Кад су видели да ће санкције уследити, они су нашли алтернативу, рецимо за тржиште соје, па су чак повећали куповину соје из Бразила за 35 одсто.“
Ристановић каже да је ситуација са Турском другачија и да је тамо инфлација достигла двоструку цифру. Колико ће Турска успети да се извуче зависи од других земаља којима може да се окрене, пре свега од Кине и Русије, сматра наш саговорник.
„Кина је сада доста стабилнија, велика финансијска средства су на кинеском тржишту, Кина је озбиљан играч, тако да са Кином није тако једноставно манипулисати. Говорило се да Кинези нарушавају трговинска правила, али видимо да када је у питању пољопривредна производња та правила највише нарушавају управо САД.“
Кина је најавила контрамере према САД, а прети да ће јуан постати валута за трговину нафтом, као и да ће и други моћи да тргују нафтним фјучерсима на шангајској берзи. Пошто земље БРИКС-а све више размењују робу у националним валутама, долар је ту у великој мери изгубио позицију.
„Турска, Венецуела, Јапан су узимали велике кредите у руским рубљама. Економски посматрано то је велики трошак за Сједињене Државе и сада оне то покушавају да компензују“, објашњава Ристановић.
Немачка је у последњих годину дана имала размену са Ираном преко 10 милијарди евра. Санкције наметнуте Ирану погодиле су немачке компаније, па је зато Немачка покренула блокаду санкција заједно са Француском и Великом Британијом, а Британци су сада на страни Европске уније против Америке.
„Британци сваких пет година праве нову структуру спољнополитичких партнера са којима имају највеће интересе и користи. То је потпуно нормално када су они у питању. Гледају своје интересе. Средином деведесетих година прошлог века смо имали исту такву блокаду санкција. Истина, тада је била довољна само претња да одговори Американце од увођења санкција Куби.“
Ристановић на целу ситуацију гледа као на занимљиву, јер поред тога што сматра да до велике светске кризе неће доћи, он каже да светска привреда са свим мерама и контрамерама не функционише лоше.
Без обзира на то што је нападнута турска лира, а највећи проблем у Турској имају три европске банке, италијанска, француска и шпанска, европски банкарски систем није угрожен у толикој мери, јер финансијска ситуација поменутих банака није нестабилна. Наш гост сматра да оне нису уздрмане у великој мери, већ само бележе пад на тржишту.
„Председник Ердоган је предложио да се ради на томе да се подстакне ликвидност и да се омогући банкама да се опораве, а да ли ће нација прећи са долара на лиру, остаје да се види“, каже Ристановић и подсећа шта је Русија урадила када се нашла у сличној ситуацији.
„Када је у Русији у среду објављено да је настао проблем због пада вредности цене нафте и да ће се променити вредност рубље, Централна банка је спровела мере које су довеле до смањења куповине страних хартија од вредности и на тај начин је ублажила притисак на руску валуту, што је добар потез“, подсећа он.
Наш саговорник се слаже са речима руског премијера Дмитрија Медведева да је то објава економског рата Русији, али напомиње да се то не дешава први пут. Такође, сматра да мере које је Русија предузела треба да предузме свака држава, ако жели да сачува сопствену валуту и сопствено тржиште. Русија је продајом хартија од вредности предухитрила шпекуланте који су сматрали да ће цена нафте да подивља.
Само велике земље које имају развијену индустрију, производњу, на пример Кина, које су присутне на свим светским тржиштима, могу да се ослободе плаћања у доларима, а да им се то такође не врати као бумеранг. Ристановић се прибојава да су земље којима су уведене мере за сада у великом проблему, јер уколико не буду учествовале на финансијском тржишту одговарајућим мерама, одлив капитала може додатно да погорша ситуацију, независно од тога да ли говоримо о долару.