Односи америчког и турског председника су, међутим, сада толико хладни да се цео свет пита да ли то Доналд Трамп гура турског лидера ка руском председнику Владимиру Путину, напомиње немачки лист.
„Билд“ подсећа да је узрок раздора одбијање Ердогана да ослободи америчког пастора Ендруа Брансона, који је у затвору од 2016. године под сумњом да се бавио шпијунажом.
Земље не могу да се договоре. Напротив: претње царинским наметима чују се с обе стране, напомиње „Билд“. Према оцени листа, то посебну штету наноси турској економији. Турска лира губи вредност, преносећи шок-импулсе по целој планети, тврди аутор текста, уз оцену да турски одговор на америчке потезе слабо дотиче Американце, у чијем извозу Турска заузима тек 33. место.
Најуочљивија је неједнакост када је реч о трговини оружјем, наводи таблоид. САД су један од највећих клијената турске одбрамбене индустрије, а истовремено Америка је најважнији испоручилац оружја за Ердоганову армију.
Експерти страхују да у овој ситуацији лидер Кремља Владимир Путин може да покуша да привуче турског председника у своју „мрежу“, пише немачки таблоид. Политички сукоб Турске и САД даје Путину „златну прилику“ да привуче државу која се колеба у геополитици и да је одвоји од њених западних савезника.
„Билд“ наводи да су Путин и Ердоган заиста успели да поправе односе након кризе која је уследила пошто је Турска 2015. године оборила руски борбени авион у Сирији. Двојица лидера су разговарала прошлог петка, истог дана када је Трамп запретио да ће удвостручити царине на турску робу. И тада је Ердоган изненада одлучио да поразговара са својим пријатељем Путином, наводи немачки таблоид.
Убрзо потом министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров отпутовао је у Анкару, где се састао с турским колегом Мевлутом Чавушоглуом и разговарао с њим о планираном гасоводу и нуклеарној електрани вредној 20 милијарди долара.
„Билд“ закључује да је намера Русије да постане супердржава, конкурент Кини и САД. Ердоган је, такође, нагласио да је Турској Русија као партнер алтернатива за САД. Питање је, међутим, колико далеко може да оде Русија, наводи аутор текста и објашњава да је Турска Русима корисна као пријатељ у саставу НАТО-а.
Према речима бившег руског дипломате Владимира Фролова, у интересу је Русије да Турска остане у саставу НАТО-а, како би подривала могућности Алијансе.
Што се Турске тиче, за њу не постоји равноправна замена за западну алијансу, сматра немачки експерт за Турску Кристијан Бракел, који наводи да Русија не може да замени НАТО или Европску унију, ни када је реч о безбедности, ни када је реч о економији.
Због тога излазак из НАТО-а за Турску није логично решење, закључује немачки експерт.