Засад ће пад турске лире, када је у питању Србија, једино осетити српски туристи који ће летовати у Турској. Аранжмани, наравно, неће појефтинити јер су много раније закључени, али ће за око 40.000 српских туриста, као уосталом и за све остале, појефтинити шопинг и ванпансионска потрошња.
Пад вредности лире у односу на евро и долар на кратак рок се неће одразити на привредну сарадњу Србије и Турске. Тек на дуги рок то би могло да угрози број турских туриста у Србији, који су сада по бројности на другом месту, као и додатне инвестиције, каже за Спутњик директор сектора за аналитику и услуге Привредне коморе Србије (ПКС) Бојан Станић.
Он подсећа да је процес депресијације турске националне валуте, односно њеног губитка вредности, у значајном обиму актуелан још од краја априла ове године. Указује, међутим, на то да је додатни пад који се десио протеклих дана због заоштравања односа на линији Вашингтон—Анкара, успорен и турска лира је према долару на нивоу од 5,8, а пре неких дан-два је била више од седам.
Да се ситуација са лиром смирује јасно је и после најновије вести да је Катар одобрио Турској 15 милијарди долара инвестиција за помоћ привреди.
„У овом тренутку ми не видимо неке значајније претње по нашу сарадњу, која је на узлазној путањи. То су рекле и колеге у Народној банци Србије, посебно када је у питању финансијско тржиште, а што се тиче, конкретно, турских инвестиција, оне су углавном биле усмерене на текстилну индустрију и производњу неких компоненти за аутомобилску индустрију, а свакако постоје најавe о улагању у инфраструктурне пројекте“, каже Станић.
Он напомиње да је Турска наш значајан привредни партнер. Спољнотрговинска размена прошле године била је вредна милијарду евра, a према подацима за првих шест месеци извоз Србије био је вредан око 140 милиона евра, а увоз из Турске више од 400 милиона евра, напомиње саговорник Спутњика.
„Оно што је свакако битно када говоримо о утицају на привреду Србије јесте то што пад вредности турске лире на дуги рок може да угрози број туриста и додатне инвестиције с обзиром на високе трошкове задуживања у турској националној валути, због чега су многи привредници одлучивали да се задужују у страној валути јер су трошкови били нижи“, објаснио је аналитичар ПКС.
Он напомиње да депресијација лире значи да морате више средстава да одвојите да бисте враћали постојеће обавезе, што самим тим оставља мање простора да даље инвестирате. Уз то подсећа и на двоцифрену инфлацију која Турској прави додатне проблеме.
„Уколико би ова ситуација са лиром наставила да се негативно развија по Турску, да она даље депресира, онда би на неки начин увозна роба са гледишта Турске постала скупља, па би то могло индиректно да утиче на пад извоза Србије. Међутим, то је све, да кажемо, на дугом штапу. Ми сада говоримо о дешавањима у наредних неколико месеци, и ту се конкретно претња не види из простог разлога што очекујемо да ће се стање на релацији Америка—Турска стабилизовати“, истиче Станић.
Он је, међутим, указао на још један моменат који би посредно могао да утиче на српску економију.
Чињеница је да се у Турској налази око четири милиона избеглица које би у тренутку даљег заоштравања политичких односа са САД могле довести до потенцијално новог таласа миграната који би био много већи проблем за ЕУ. То би могло имати последице и по Србију, којој је ЕУ највећи спољнотрговински партнер, каже аналитичар ПКС за Спутњик.