Поред наших тенкиста, који су и ове године забележили завидан резултат на четвртим Међународним војним играма одржаним у Русији, Азербејџану, Белорусији, Кини, Казахстану, Ирану и Јерменији, ове године на једно од највећих војних спортских такмичења први пут су отпутовали и снајперисти Војске Србије.
Вратили су се са златом које је у снајперском дуелу освојио потпоручник Ђорђе Лапчевић, који за Спутњик каже да је за њега и колеге из јединице прва велика победа била чињеница да су баш они изабрани да представљају Србију и нашу војску. Друга је то што је овај резултат потврда да је наша снајперска школа на правом путу, каже за Спутњик потпоручник Лапчевић.
„Има ефекта оно што радимо, то је велика сатисфакција, не би било добро да смо се спремали, а да на крају нема резултата, то би значило да је нешто погрешно. Драго нам је да је супротно, поносни смо и захвални нашим инструкторима, вишедеценијски рад и труд успели су да уложе у нас и наш резултат“, каже златни снајпериста.
Нашим представницима било је изузетно занимљиво да се друже са припадницима војски са разних континената. Поједине, оне из Европе, већ су сретали на вежбама, али колеге из Венецуеле и Зимбабвеа видели су први пут. „Била је ово прилика и да упоредимо начин рада снајперских школа и спремност војске уопште, највише смо фасцинирани војском Зимбабвеа, која се за такмичење спремала у условима које ми не можемо ни да замислимо“, каже водник Иван Јеремић, такође припадник Специјалне јединице.
„Њима је нормално да убију лава, нама је необично и кад га видимо. Причали су искуства која неко од нас можда никада неће доживети. Њима је то као кад ми одемо у лов на зеца. Имају потпуно другачији начин обуке. Код нас у Специјалној јединици људи воле спорт, да тренирају, да буду фит, да буду спремни. Код њих није тако, слабашни су, а има и дебељушкастих“, каже уз осмех водник Јеремић.
Додаје да је веома занимљиво да су се, иако се снајперске школе изузетно разликују, представници Војске Србије и Зимбабвеа на крају ипак срели у финалу борбе снајперских парова, али је Ђорђе Лапчевић био бољи и узео злато.
Поред тога што има око соколово, водник Јеремић је речни диверзант, што значи да и под водом обавља све послове којима се специјалци баве на копну. То му је главно занимање, а редовно скаче и падобраном. На питање Спутњика колико се његов посао последњих година променио, с обзиром на промене које су се десиле у војсци, каже да су специјалци ту да извршавају задатке, каква год да се реформа деси у војсци, али да су у једном сегменту промене и те како уочљиве.
„Ко год да има било какве захтеве, ми смо ту да их извршавамо на највишем могућем нивоу. Специјална јединица је та од које се увек очекује највише, то су најспремнији, најиздржљивији и најфокусиранији људи, увек спремни да одраде задатак. Раније је то било много теже него данас. Сада није лакше, али су опрема и техника другачији, као и обућа, одећа, раније смо све те напоре морали да поднесемо на много тежи начин“, каже он.
Јеремић додаје да је физичка спремност наше елитне јединице на изузетно високом нивоу, сви се, поред тога што тренирају на послу, рекреативно баве једним или више спортова, а у појединим дисциплинама готово да могу да се пореде са професионалним спортистима.
Један од њих је и потпоручник Лапчевић, који је у цивилном животу ММА борац, у оквиру Војске Србије учествовао је на више такмичења, две године узастопно био је шампион у крос фиту, такмичио се и у војном џуду, а као припадник Специјалне бригаде на последњем војном такмичењу освојио је златно одличје.
Снајперска олимпијада у Белорусији била је сјајна прилика да специјалци виде какве су им снага и кондиција у односу на друге армије. Срби су бриљирали већ првог дана на спортском такмичењу. „Узели смо медаљу међу 19 екипа из земаља као што су Русија и Кина, две силе у војном и сваком другом смислу, баш смо били поносни“, каже Лапчевић.
„Било је такмичење у згибовима и у једној специфичној дисциплини, подизању гирје једном руком, то је руска кугла тешка 24 килограма. Код нас се такође користи у такмичењима крос фита. Успели смо да освојимо друго место. Можемо да се такмичимо с њима, истакао бих да је кинеска екипа почела припреме са хиљаду војника, први дан на селекцији било их је толико, то је за нас био фрапантан податак. Кроз систем елиминација имали су други круг од 500, затим 200 снајпериста, да би на крају изабрали шест најбољих. Можете да замислите каква је то конкуренција када од милијарду људи изаберете милион војника, међу њима хиљаду снајпериста и на крају уђете међу шест најбољих“, каже Лапчевић.
Додаје да су Русију представљали момци са Снајперске академије, иако се очекивало да ће то бити колеге из Специјалних јединица, ови питомци су апсолутни шампиони своје земље у гађању.
На полигону у Белорусији наши војници срели су се и са припадницима Војске Сиријске Арапске Републике. Поред тога што већ седам година ратују за ослобођење земље од терориста, дошли су у Белорусију да одмере снаге са другим армијама.
„Били смо веома изненађени када смо их први пут видели, знајући какава је тренутна ситуација у њиховој земљи. Нажалост, имали смо много мање контакта него што смо хтели, с обзиром на језичку баријеру, али смо им у име наше војске пожелели срећу и скори мир у земљи“, каже потпоручник Лапчевић.
На „војној Олимпијади“ учествовало је 189 екипа из 32 земље, које су се такмичиле у 28 дисциплина. Иако је гађање из снајпера у односу на тенковски биатлон одржан у околини Москве „господски посао“, све време такмичења снајперисти су боравили у много тежим условима од тенкиста, спавали су на отвореном. За војнике ништа страшно, али рад са снајпером ипак захтева посебне услове, одмор, а пре свега концентрацију.