Председник Фудбалске федерације Ирана Мехди Таџ затражио је званично да се произвођач спортске опреме „Адидас“ извини због одлуке руководства компаније да на свом сајту искључи Иран са списка држава које имају приступ услугама и производима тог гиганта међу фабрикама спортске опреме. По Таџовом мишљењу, потези те компаније изазивају недоумице, будући да је иранска национална фудбалска екипа у потпуности испунила своје обавезе у оквиру уговора са „Адидасом“, па у том смислу и конкретно током управо одржаног Светског првенства у фудбалу.
Заменик шефа „Адидаса“ објаснио је да је компанија била приморана на овакав корак јер послује на америчким берзама и не може да настави сарадњу са Ираном након што су обновљене санкције овој земљи. Непосредно пред Светско првенство у фудбалу, које је одржано овог лета у Русији, фирма „Најки“ је одбила да произведе спортску обућу за иранску репрезентацију, такође мотивисана америчким санкцијама.
Фархад Ешванд, ирански спортски експерт и главни уредник портала „Хабар онлајн“, у интервјуу за Спутњик је објаснио какви су договори постојали између Фудбласке федерације Ирана и „Адидаса“, као и чиме је изазвана одлука произвођача спортске опреме. Према речима Ешванда, санкције су очигледно дотакле и сферу фудбала:
„Фудбал и спорт би у складу са оним што званично пропагира ФИФА требало да буду одвојени од политике. Нажалост, санкције САД против Ирана су довеле до финансијских потешкоћа које су дотакле и фудбал. Главни тренер иранске екипе Карлос Кејрош, на пример, седам месеци није могао да добије плату због ових проблема. Сада је и будућа сарадња Кејроша са Ираном под знаком питања, јер САД блокирају било коју суму која се преноси са иранских рачуна у Европу или на рачуне међународних банака“.
Ешванд говори да је годину дана пре Мундијала Фудбалска федерација Ирана потписала купопродајни уговор са регионалним представником „Адидаса“, али не и уговор о спонзорству. У почетку је било речи да би „Адидас“ требало да достави иранском тиму ексклузивно дизајниране дресове, а Иран је требало да буде једна од држава које „Адидас“ спонзорише. Тада је компанија изјавила да локално законодавство и Министарство индустрије Ирана не дозвољавају да се инвестира на такав начин.
Такође, власти Ирана су изјавиле да ако 25 одсто производње буде реализовано у Ирану, онда овакав вид сарадње неће бити могућ. Зато споразум није потписан као уговор о спонзорству, већ као уговор о продаји одеће и спортске опреме, који је са представницима „Адидаса“ могла да закључи било која компанија.
„Та компанија је омогућила попуст Фудбалској федерацији Ирана у износу од 70 одсто. У споразуму је стајала одредба о томе да ако Иран буде продавао одећу са овим дизајном, онда ће проценат приходованих средстава од продаје ићи Фудбалској федерацији, што се није догодило. Упркос речима Таџа о томе да би спортска опрема за националну репрезентацију требало да се произведе и продаје на тржишту Ирана, на иранским полицама она се није појавила“, објашњава Ешванд.
Наш саговорник такође каже да је заменик министра спорта Даварзани непосредно пред Светско првенство изјавио да ће Иран после окончања Мундијала радити на томе да убудуће користи ирански бренд.
Према Ешвандовим речима, „Адидас“ и „Најки“ не би хтели да испусте тако велико тржиште као што је Иран, али би с друге стране желели да знају каква би за њих ту била финансијска корист.
„Како год ово да тумачите, фудбал је велики бизнис, а ’Адидас‘ је гигант и претпостављам да није имао другог избора. У целини гледано, Иран је од ’Адидаса‘ купио робу у износу од милион долара. Чак и уговор чија је вредност релативно мала може имати озбиљне последице по компанију ’Адидас‘. Зато су они све обуставили и изјавили да неће продавати Ирану опрему и неће примати уплате од Фудбалске федерације Ирана“, закључује наш саговорник.