Покрет је основан са циљем да представља глас радника и уједини подељене партије левице широм Европе у фронт способан да се супротстави такозваним „десним“ партијама.
Према речима професора доктора Слободана Зечевића са Института за европске студије, ти нови покрети левице желе да попуне празнину која се јавила због тога што су социјалдемократске странке широм Европе изгубиле на значају и утицају у бирачком телу.
Како каже, покрет „Стенд ап“ се повезује са Жан-Лик Меланшоном и покретом „Непотчињени“ у Француској, као и још неким другим левичарским покретима.
„Они желе да попуне ту празнину и да уђу уместо социјалдемократских партија на поље левице. Њима је, пре свега, циљ да се изборе за социјална права радника за која сматрају да су угрожена, јер верују да су плате и пензије ниске, али и да су нека друга социјална права у данашњој Европи практично смањена“, објашњава Зечевић за Спутњик.
Међутим, додаје наш саговорник, партије левице су имале хендикеп јер је обично реч о партијама велике толеранције, братства међу људима и прихватања људи различитих вера, а криза у Европи се појавила управо са уласком великог броја миграната из Африке на територију ЕУ.
„Код покрета ’Стенд ап‘ је интересантно то што они сматрају да треба ограничити улаз радника из држава Африке и Азије, односно сматрају да треба примити само оне који су заиста политички угрожени у тим земљама. То је, дакле, једна нијанса која иначе не постоји код Меланшона у Француској, или код неких других левичарских партија. Овде је реч о новини у том смислу, па мислим да је ово нека реалистична левица у овом тренутку“, каже Зечевић.
На питање има ли нови покрет у Немачкој капацитет да се уместо социјалдемократа позиционира на левој страни политичког миљеа, Зечевић каже да је то у овом тренутку тешко проценити.
„Једини одговор на то могу да дају неки наредни избори у Немачкој, били они локални или савезни. Они сматрају да могу да привуку чак до 34 процента бирачког тела, што значи да би евентуално могли да постану озбиљна снага у парламенту. Међутим, њихови ставови се у овом тренутку не поклапају само са програмом социјалдемократа, већ ту постоје и ове алтернативне, десне странке, које такође на неки начин убирају то незадовољство немачких бирача због имиграција и социјалног стања, висине плата и социјалних давања за средњи слој и радничку класу. Зато је за овај нови покрет ситуација прилично компликована, јер има разнолику конкуренцију, не само на левици већ и на десници“, напомиње Зечевић.
Како каже, партија Алтернатива за Немачку досад је била заправо једина права алтернатива постојећем партијском поретку у Немачкој.
„На страни покрета ’Стенд ап‘, у односу на Алтернативу за Немачку, могли би да буду они грађани који су социјално угрожени и који још негују неке вредности левице у смислу очувања људских права. У сваком случају, нови покрет могао би бити једна нова алтернатива хришћанским демократама и социјалдемократама, а избори ће бити ти на којима ће се измерити снага овог покрета у немачком друштву“, закључује Зечевић за Спутњик.
Иначе, Сара Вагенкнехт је политичарка, економиста и публициста. У политичком животу Немачке активна је готово 30 година. Пре партије „Левица“ била је члан Партије демократског социјализма (ПДС), која је касније са још једном странком формирала „Левицу“. Била је представник ПДС-а у Европском парламенту, а копредседница „Левице“ постала је у мају 2010. године.
Две године касније немачки медији пренели су да је Вагенкнехтова једна од 27 чланова Бундестага из редова левице, који су под присмотром безбедносних служби.
Један активиста антифашистичке групе „Торте за непријатеље хуманости“ бацио је 2016. Сари Вагенкнехт торту у лице на митингу Левице у Магдебургу, у знак протеста због њених позива да се ограничи број миграната.
Једна је од најжешћих критичара санкција које је Немачка увела Русији, није благонаклона ни према политици САД у Европи, а у јуну ове године позвала је Русију да се врати у Г8 као противтежа Америци.