Власти и у Београду и у Приштини, свака из свог угла гледања, истичу стратешки значај језера, како у економском, тако и у животном и еколошком смислу. Директор „Ибра“ Срђан Вуловић истиче да плодове рада тог предузећа убира Приштина.
Недавно је Газиводе освануло под контролом америчких војних снага на Косову, а амерички војници се, према информацијама којима располажемо, и даље могу видети око језера, иако нису тамо стационирани.
Директор Јавног предузећа „Ибар“ Срђан Вуловић каже за РТС да их је последњи пут видео јуче.
„Свакодневно обилазе постројења и објекте нашег предузећа, али у цивилним аутомобилима, уместо у џиповима“, рекао је Вуловић.
Како каже, када су почетком овог месеца амерички војници контролисали прилазе овом језеру, речено им је да се ради о редовној војној вежби.
„У петак увече су заузели објекте хидроелектране Газиводе, око 22 часа. У суботу су нас на састанку обавестили да је то редовна војна вежба, планирана месец дана раније. Истог дана увече напустили су објекат“, навео је Вуловић.
Истиче да је језеро Газиводе стратешки важно, те да мисли да се ту није радило о војној вежби, већ, како каже, „можда о застрашивању“.
Језеро Газиводе се, наводи Вуловић, простире једном трећином „на ужој територији Републике Србије, а двема трећинама на територији општине Зубин Поток“.
Дугачко је 24 километра, површине 11 километара и запремине од 380 до 420 милиона кубних метара воде.
Ниво језера је 380 кубних метара, а пуни се са територије Србије, односно реком Ибар, која долази из правца Рибарића.
Стратешки значај
Ово језеро је стратешки важно из више разлога, истиче Вуловић.
„Термоелектрана у Обилићу не може да ради, не може да хлади своја постројења без воде са Газивода. У секунди се испоручује 4,5 кубних метара воде према Приштини. На годишњем нивоу је то око 130 милиона кубних метара воде. Друга важна улога је производња електричне енергије, годишње се производи око 100 гигават сати. Затим, водоснабдевање. Воду са Газивода пије око 800.000 становника Косова — јужна Косовска Митровица, Србица, Вучитрн, Обилић, Глоговац и у летњим периодима Приштина“, рекао је Вуловић.
Следи наводњавање пољопривредних површина у Дреничком округу, односно општинама централног Косова.
Подсећа да је управа Газивода 1999. године из Приштине пребачена на север.
„После ратних дешавања, 1999. године средиште се сели у Зубин поток и Влада 2004. године формира Јавно предузеће ’Ибар‘, које газдује великом браном, језером, малом браном и малим језером, хидроелектраном и делом каналних система. Ситуација на терену је оваква: Ми радимо, производимо, а плодове нашег рада убира јужно предузеће ’Ибар Лепенац‘ у Приштини, које наплаћује воду и електричну енергију коју ми производимо“, рекао је Вуловић.
Истичући да ту може остати приход од око 10 милиона евра, директор „Ибра“ каже да њима остаје само плата и финансирање из буџета Републике Србије.
Коментаришући то што четири српске општине на северу Косова имају проблем са водоснабдевањем, Вуловић каже да је регионални водовод почео да се ради пре неколико година, а да је остало још 40 одсто да се заврши.
„Недостаје око шест милиона евра. Првобитни пројекат је износио око 11 милиона, али није се рачунало на додатне трошкове који су настали потписивањем Бриселског споразума. После тога се појавила ставка плаћања ПДВ-а на територији Косова“, рекао је Вуловић.
Нада се да ће у будућности Газиводе бити и туристички атрактивна дестинација — тамо већ постоји неколико ресторана, а ових дана се завршила и изградња првог хотела, чије се отварање очекује у септембру.