Нови сет америчких санкција Русији који је Вашингтон најавио због наводне употребе хемијског оружја у британском Солсберију подразумева потпуну забрану извоза електронских уређаја и опреме двојне намене у Русију. Како је најављено 8. августа, санкције ступају на снагу 22. августа, мада оне још нису објављене на званичном сајту Федералног регистра америчке владе.
Други пакет санкција би могао да буде уведен за три месеца, а укључио би смањивање нивоа дипломатских односа, забрану летова руској авио-компанији „Аерофлоту“ у САД и готово потпуни прекид америчког извоза у Русију. Услов да не буду уведене, како поручују из Вашингтона, јесте да Русија предочи доказе да више не производи хемијско оружје. Вашингтон наиме тражи да у објекте где су се некад производили отрови дођу амерички инспектори који би извршили контролу.
Бивши члан Комисије УН за биолошко и хемијско оружје и војни експерт Игор Никулин за Спутњик објашњава да је 2017. године Русија завршила уништавање свих залиха свог хемијског оружја, а да су апсолутно све фазе пратили амерички и британски стручњаци, као и међународни посматрачи Организације за забрану хемијског оружја. На крају сваке фазе су сви ти инспектори ставили своје потписе.
„Мислим да су сада, у крајње напетој ситуацији, мале шансе да Москва дозволи додатне контроле својих постројења. Заправо, не разумем шта то Америка тражи и зашто би Русија требало некога негде да пушта. Тим пре што је Москва учинила све да чак и пре предвиђеног рока уништи све залихе хемијског оружја. Према претходном руско- америчком заједничком плану, Москва је била у обавези да то уради до краја 2018. године. Требало би истаћи да су Американци уништавање својих залиха хемијског оружја одложили до 2024. године, јер наводно немају новца у буџету за те потребе. Не заборавимо да њихов буџет износи преко 700 милијарди долара“, наводи Никулин.
Политиколог Александар Асафов подсећа да Американци већ традиционално користе оптужбе за производњу и коришћење хемијског оружја као повод да се обрачунавају са државама које им не иду низ длаку.
„Наводно поседовање хемијског оружја је био разлог да се започне интервенција у Ираку, слични аргументи су коришћени као изговор за излазак САД из нуклеарног споразума са Ираном и очигледно Русија није могла да избегне исту судбину. Блиски Трампов сарадник, његов саветник за националну безбедност Џон Болтон ту реторику користи према свим оним државама које сматра непријатељима САД. Тако је, на пример, на Куби он пошто-пото тражио биолошко оружје, онда када су покушавали да оптуже Хавану да га производи. Такође, Болтон је чак издејствовао да Жозе Бустани, бивши директор Организације за забрану хемијског оружја, поднесе оставку. Директно му је претио. Бустани није желео да учествује у делатностима које су имале за циљ да се лажно потврди како Садам Хусеин барата хемијским оружјем, а као што се сећате, то је тада Америци било неопходно да започне интервенцију“, подсећа Асафов.
Пошто је све своје залихе хемијског оружја уништила, Русија је све обавезе пред Организацијом за забрану хемијског оружја испунила, објашњава Никулин. Иначе, захтев Американаца да прегледају постројења заснован је на њиховом унутрашњем закону из 1991. године и то нема везе са Русијом. Закон предвиђа могућност да САД уведу санкције било коме и било где ако Вашингтон посумња да нека држава или лидер користи хемијско оружје, објашњава бивши члан Комисије УН за биолошко и хемијско оружје и војни експерт.
„Реакција, односно мере које предвиђа закон подразумевају на пример забрану извоза оних производа који могу бити коришћени и у цивилне и у војне сврхе и низ других мера, али последњу реч би требало да има председник државе, а да при томе Конгрес не мора да потврди одлуку. Зато би било веома чудно да Москва изађе у сусрет Вашингтону поводом ових неоснованих оптужби“, закључује војни експерт.
Са тим ставом се слаже и Александар Асафов и истиче да Трампова администрација покушава да сада, пред изборе за Конгрес, преузме иницијативу, уводећи санкције на основу тог закона из 1991. године, као и да је толико инсистирање на проблему хемијског оружја апсурдно.
„Толико инсистирање на проблему хемијског оружја је апсурдно, јер не постоје релевантни докази, ни информације. И захтеви да Русија мора обавезно да омогући приступ иностраним инспекторима који би требало да утврде да ли се негде складишти хемијско оружје су такође потпуно апсурдни. Ако Русија и омогући контролу својих складишта, санкције ће свеједно остати на снази, јер су оне уведене на потпуно другим основама. Јасно је да никаква контрола није потребна, јер очигледно није дошло до било каквог нарушавања међународних правила од стране Русије. Све оптужбе се базирају на два случаја — Солсберију и Ејмсберију, а докази до данас нису ни нађени нити достављени на увид светској јавности“, истиче Асафов.
Бивши члан Комисије УН за биолошко и хемијско оружје, војни експерт Игор Никулин закључује да би било боље да они испитају шта се то дешава у лабораторији Портон Даун. Тамо је за последњих 15 година умрло више од 10 запослених. И то су управо они људи који су се бавили разрадом бојних отрова, наводи наш саговорник.
„Погинуо је између осталог микробиолог Кели, који је својевремено сарађивао са Скрипаљем, погинуо је Владимир Пасечник, који је пребегао из СССР-а, а својевремено је био директор једног ресорног научног института у околини Санкт Петербурга. Тако да тамо има много неразјашњених смрти, а Скрипаљеви очигледно нису прва ни једина жртва", подсећа Никулин.
Антон Уткин, експерт за хемијско оружје и бивши инспектор УН за Ирак, каже да се хемијско оружје користи искључиво као изговор, као и да санкције имају сасвим другу позадину и задатак. Наш саговорник сматра да се сада извршна и законодавна власт, односно администрација председника и Конгрес такмиче ко ће показати агресивнији приступ према Русији. И то је фактор унутрашње политике САД.
„Инспекција постројења у Русији је без икаквих проблема или прекида обављана од 1997. године, закључно са 2017. годином. Године 1989. је био потписан споразум у Вајомингу, а Русија и САД су се обавезале да ће размењивати тимове инспектора. За све то време, Русија никада није правила никакве проблеме америчким инспекторима нити бранила приступ својим постројењима. Хемијско оружје се овде користи као изговор. Шта може да се каже када је Русија оптужена и проглашена кривом пре него што је било каква озбиљна истрага поводом случаја Скрипаљ била спроведена“, истиче Уткин.
Бивши инспектор УН за хемијско оружје увођење нових санкција ставља у контекст догађаја у Сирији и наводи врло интересантно тумачење.
„САД заправо желе да Русија не омета истрагу ’на лицу места‘. Обратите пажњу на ову формулацију. Ради се о енглеском изразу ’inside inspection‘, односно контрола на терену. Из уста државног секретара који је то изјавио и затражио од Русије није било дефинисано о којим се местима ради, односно да ли они желе да контролишу хемијско оружје у Русији или на неким другим локацијама, рецимо у Сирији“, објашњава Уткин.