Конгрес слависта: Језик је идентитетско питање — чега се стидимо?

Сви који су ових дана посећивали Филолошки факултет, могли су да се увере да је упркос времену свакојаких криза, па и кризе хуманистике, Београд уистину био свет.
Sputnik

Један од највећих и најзначајнијих научних скупова, Међународни конгрес слависта, који се од 23. до 27. августа одржава у Београду, за домаћу филолошку науку представља јединствену прилику да се Београд, после готово 70 година, изнова легитимише као светски славистички и филолошки центар. Управо због тога, одлучили смо да овонедељно издање емисије „Орбита културе“ посветимо баш овом догађају.

Најмногољуднији славистички конгрес одржан у Србији, у свом 16. издању представља и својеврсни омаж великану српске лингвистике, академику Александру Белићу. Управо за ову прилику, поред сабраних Белићевих дела, објављена је књига „Александар Белић — слависти који се памте“, о којој смо разговарали са њеним приређивачем Драганом Мршевић Радовић.

Слушајте нас и сазнајте шта су за „Орбиту“ открили један од највећих светских слависта, професор са универзитета у Минску Борис Норман и професор лингвистике на московском Државном универзитету Владимир Пјунгјан.

Да међу добрим познаваоцима словенских језика и култура нису само словенски истраживачи, потврдили су многи гости пристигли из несловенских земаља. Међу њима су били и саговорници Спутњика — двојица турских слависта.

А шта су главни циљеви Конгреса и пред каквим се изазовима налази славистичка наука, и колико је условљена друштвеним токовима — била су нека од питања на која су одговоре покушали да нам дају професори и чланови организационог одбора Конгреса — Вељко Брборић, Петар Буњак и Бошко Сувајџић.

Наш саговорник био је и Иван Чарота, дописни члан САНУ, професор српске књижевности на Универзитету у Минску.

 

Коментар