Oву лошу статистику поткрепљује и последње истраживање које је реализовала Кровна организација младих Србије (КОМС), а према којем чак 63 одсто младих планира да потражи посао у иностранству, јер сумњају да ће по завршетку школовања моћи да се запосле у Србији у својој струци.
Према речима Богдана Рашића, члана Управног одбора Кровне организације младих Србије и студента Правног факултета у Новом Саду, млади људи који су били обухваћени овим истраживањем изнели су читав низ разлога из којих не желе да остану у земљи.
„Проблеми које млади износе тичу се, између осталог, њиховог места становања, зараде и образовања. Наиме, чак 60 процената младих живи у становима који су у власништву родитеља, а готово исти проценат младих се изјаснило да нема никаква примања. Ако на ту цифру додамо и 14 до 15 процената оних који су се изјаснили да зарађују мање од 24.000 динара месечно, јасно је да тај економски фактор веома утиче на задовољство младих и на ниво поверења које имају у институције и појединце у држави. Ту је, наравно, и читав низ других фактора који су такође показали да млади нису најзадовољнији својим положајем у Републици Србији“, објашњава Рашић у емисији „Спутњик интервју“.
Нешто другачијим подацима барата Министарство омладине и спорта Републике Србије. Како наводи Снежана Клашња, помоћница ресорног министра, та институција владе преко истраживачких агенција редовно ради годишња истраживања о статусу, проблемима и потребама младих у Србији.
„У нашем истраживању се око 30 процената младих изјаснило да у наредне две године планира да оде из земље, с тим што је 23 процента рекло да је тај одлазак на одређено време и да планирају да се врате у Србију, док девет процената њих не планира да се врати. Дакле. и Србија се, као и многе друге земље, суочава са ситуацијом да један део грађана и грађанки, а међу њима и део младих људи, одлази из земље. Узроци које млади људи наводе због чега желе да оду у највећем проценту се односе на економске факторе — немогућност налажења посла или налажења адекватног посла, а такође као разлоге наводе и могућности у погледу даљег професионалног развоја, нарочито када је реч о високо образованом кадру“, каже Клашња.
Она објашњава да су напори Министарства омладине и спорта усмерени ка томе да им је приоритет у финансирању омладинске политике подршка, пре свега, програмима и пројектима које реализују удружења, али и општине које имају канцеларије за младе, а који се односе на повећање запослења и самозапослења младих људи.
Како каже, у овом тренутку у Србији функционише 135 канцеларија за младе, које су основане од стране јединица локалне самоуправе, а министарство финансира и програме и пројекте бројних удружења за младе и њихових савеза.
„У последње четири године, и то само кроз пројекте који су усмерени ка запошљавању, ресорно министарство је успело у томе да се запосли хиљаду младих људи, 1.600 њих је прошло стручну праксу која помаже бољој запошљивости, а 14.000 младих људи је прошло обуке за повећање својих способности и компетенција за запошљавање“, указује Клашња.
Један од највећих фактора недовољне запослености младих, како наводи гошћа „Спутњик интервјуа“, јесте то што се не слажу потребе тржишта рада са оним што нуди систем образовања.
„То наравно није случај само у Србији, већ и у многим другим земљама, али наша подршка је усмерена ка томе да се повежу привреда, послодавци, удружења и општине. Дакле, када се сви заједно укључимо, добијамо и много боље резултате, а са друге стране имамо повратну информацију о томе шта је оно што привреда тражи када је реч о запошљавању. Поред наравно стручног знања, привреда тражи и друге вештине — способност комуникације, тимског рада, да умете да радите под притиском, да брзо реагујете, а изузетно је битно и познавање страних језика и информационих технологија“, каже Клашња.
Она истиче и значај рада Фонда за младе таленте који је, како објашњава, такође изузетно важна карика која помаже младим људима у њиховом професионалном развоју.
„У евиденцији Фонда имамо 24.400 студената и средњошколаца који су награђени или су добили стипендију. То су награде за резултате на такмичењима, стипендије за школовање у земљи, као и за мастер и докторске студије у иностранству. Уговорна обавеза оних који студирају у земљи и иностранству је да морају да се врате и да пет година раде у Србији, или да три године проведу активно трагајући за послом. Како бисмо помогли нашим стипендистима, министарство и Фонд склапају споразуме и уговоре са водећим компанијама, међу којима су и ’Мајкрософт група‘ и ’Гаспром њефт‘, како би ти млади људи имали прилику да се стручно усавршавају, а један део њих и да се запосли“, закључује Снежана Клашња.