Необичан траг светлости је потом назван Стив, а све до сада представљао је феномен који научници нису могли да идентификују, пише британски „Метро“.
Док су фотографи документовали овај феномен деценијама уназад, научници су почели да га проучавају тек 2016. године.
Ранија истраживања су сугерисала да светлост, која је најпознатија под именом Стив, може бити врста Ауроре, управо због тога ште се појављује у исто време када и поларна светлост. Према томе, научници су сматрали да је Стив само један део Ауроре.
Ипак, нова студија, која је објављена у журналу „Геофизичка истраживања“, оповргнула је ову теорију.
Према мишљену стручњака, Стив нема никакве везе са поларном светлошћу, јер код њега нису детектоване наелектрисане честице (као код Ауроре), те ова врста „небеског сјаја“ настаје као резултат различитих атмосферских процеса.
„Наш главни закључак је да Стив није Аурора. За сада знамо веома мало о њему, научницима је ово скроз непознат феномен“, казала је ауторка студије Беа Гаљардо Лакур.
Оно што је такође битно нагласити, јесте да се северна светлост и Стив доста разликују и самим изгледом.
Док се поларна светлост манифестује у форми магличастих праменова светлости у зеленим, плавим и црвеним бојама и реч је о вијугавим тракама, Стив сија увек љубичасто и реч је о правој линији (дугој и до 1.000 км).
„На основу наших резултата, тврдимо да је Стив вероватно повезан са процесима који се дешавају у јоносфери“, додала је научница Гаљардо Лакур.