Хан је навео да је ЕУ извукла поуке из досадашњих приступних процеса и додао да су чланства земаља као што су Мађарска и Румунија много тога показала. Како је објаснио, „процеси које Унија подстиче на Западном Балкану требало би да добију много већи ниво неповратности када је реч о успостављању владавине права и борби против корупције“.
Политички аналитичар Александар Павић за Спутњик каже да Ханова порука заправо значи да „ко је ушао у ЕУ, ушао је“ и да свако ко још није ушао у Унију, а има такве претензије, ову поруку европског комесара треба врло озбиљно да схвати.
„Ова порука говори — проћи ћете кроз голготу, а опет је питање да ли ћете ући у ЕУ. Дакле, ова порука је сама по себи врло обесхрабрујућа за све који су се надали неком будућем статусу члана Европске уније. Са друге стране, када је реч о земљама Балкана које још нису ушле у ЕУ, овим је у великој мери ослабљен онај аргумент Брисела који гласи „ако урадите то и то, ваша европска перспектива ће бити појачана“. Овим је заправо речено — ми желимо да вас држимо у стању суспендоване анимације и да ви и даље испуњавате наше услове, али немојте да очекујете да ћете ући у ЕУ“, објашњава Павић.
На питање да ли је европски комесар изјавом да су чланства Мађарске и Румуније много тога показала заправо рекао да се ЕУ каје због пријема неких земаља у чланство, Павић каже да је Јоханес Хан део бриселског глобалистичког естаблишмента.
„Они се сигурно кају што им је сада ту једна Мађарска, једна Чешка, једна Словачка, које кваре причу око, рецимо, мигрантске политике. Са друге стране имамо Бугарску и Румунију, земље које су испражњене уласком у ЕУ и економски врло лоше стоје и даље. ЕУ их је апсорбовала из геополитичких разлога, како би се направио зид од Балтика до Црног мора, баш као што жели да апсoрбује и неутралише Србију, да не би неко други ту ушао“, оцењује Павић.
Сличног става је и Стевица Деђански из Центра за развој међународне сарадње, који оцењује да су будућност и европска перспектива Западног Балкана сада још неизвесније и на још дужем штапу.
„Оно што је лицемерно од стране званичника ЕУ, нарочито када упоређују Србију са појединим земљама које су ушле у Унију, јесте да су они и онда знали да те земље нису спремне за чланство, да немају владавину права, да нису на довољном степену развитка. Ми смо и тада били, и поред свих санкција, проблема и бомбардовања, за десетак година испред њих“, примећује Деђански.
Међутим, додаје он, ми смо навикли на овакве изјаве, па српски пут треба да буде усмерен ка ЕУ, али без неких превеликих очекивања.
„Видимо да се и неке друге земље које су чланице Уније нису превише усрећиле, а са друге стране, људи попут Јоханеса Хана, односно бирократски апарат Европске уније, ипак се не питају о свему. Главну одлуку о чланству Србије у ЕУ ипак ће донети кључне земље са којима наша земља има добре односе. ЕУ заправо покушава оваквим изјавама да се наметне као важан политички фактор у времену када очигледно губе своју политичку моћ. Унија има сопствене унутрашње проблеме, а моћ се изместила тамо где је увек заправо и била — у Русији и САД. Зато Брисел на овај начин демонстрира своју моћ на једином, малом делу који им је преостао — на Западном Балкану“, категоричан је Деђански.