Руски специјалци у Србији: Задатак од 20 милиона долара, а вреди и много више

Влада Руске Федерације продужила је пројекат хуманитарног разминирања Србије до 2020. године. Реч је о помоћи Русије вредној више од 20 милиона долара која ће решити велики хуманитарни, али и еколошки проблем наше земље.
Sputnik

На Карађорђево брдо између Параћина и Ћуприје стигли су деминери из Руске Федерације који ће наредних месеци, заједно са колегама из Србије, чистити ту локацију од неексплодираних НАТО пројектила.

Руски деминери настављају да уклањају остатке НАТО бомбардовања у Србији

Руско-српски одред за хуманитарно разминирање ове године има 52 припадника. Реч је о специјалцима обученим да виде, препознају и демонтирају експлозивне направе. Многи од њих већ су били у Србији, јер се пројекат помоћи Руске Федерације Републици Србији у чишћењу територије од неексплодираних убојитих средстава спроводи већ 10 година.

Са тимом деминера из Москве стигла је и за Србију изузетно важна вест. Новина је да ће нам Русија у чишћењу земље од бомби помагати и у наредне две године, каже за Спутњик кодиректор Српско-руског хуманитарног центра Бојан Гламочлија.

„Влада Руске Федерације продужила је пројекат хуманитарног разминирања Србије на још три године, 2018, 2019. и 2020. годину. Тренутно се, по захтеву Републике Србије, ради на пројектима нашег Центра за разминирање, дакле Србија ће одредити шта је приоритет за чишћење и које територије. Реч је о помоћи Русије вредној више од 20 милиона долара“, истиче Гламочлија. 

Руски деминери проверавају заштитну опрему пре почетка акције.

Он не крије одушевљење што су руски стручњаци поново у Србији, јер то значи да Влада Руске Федерације одлично разуме с каквим се хуманитарним, али и еколошким проблемом Србија суочава већ 19 година. Нови пројект чишћења Србије од НАТО бомби који ће наредних месеци заједно спровести руски и српски деминери носи назив „Ћуприја 2“. На Карађорђевом брду су многа позната лица руских деминера, јер на тој локацији раде сваке године од 2009, каже први човек Центра са српске стране.

„Руководилац пројекта и ове године ће бити господин Богдан Пилипчук, искусни руски деминер који је у Србији више од 5 година. Радио је на свим пројектима који су везани за чишћење наших територија, које је финансирала Влада Руске Федерације. Драго нам је што ће на челу тог тима бити један тако искусан деминер, који одлично познаје територију Србије, који већ годинама учествује у самом раду на терену, чишћењу од неексплодираних убојних средстава“, закључује Гламочлија.

Богдан Пилипчук биће вођа пројекта „Ћуприја 2“.

Поред тога што чисте део територије Србије који је претрпео бомбардовање 1999, руски стручњаци санирају и простор на којем је у октобру 2006. године експлодирао магацин са муницијом.

Руско-српски одред деминера је за све ове године очистио више од 6 милиона квадратних метара територије Србије, на које су се вратили људи, али и пољопривредна производња. Пронађено је и уништено више од 13 тона бомби, које су углавном власништво НАТО-а, а неретко се дешава да на већим дубинама деминери пронађу и пројектиле из Другог, па чак и из Првог светског рата.

Долазак деминера из Русије сваке године је за Српско-руски хуманитарни центар у Нишу посебан догађај, јер да није било деминера не би било ни Центра, подсећа Гламочлија.

Руско-српски одред за хуманитарно разминирање на Карађорђевом брду код Параћина.

„Руско-српски одред за хуманитарно разминирање од НАТО бомби чистио је аеродром ’Ниш‘. Можемо да кажемо да је хуманитарно разминирање заправо претеча Српско-руског хуманитарног центра. На основу тог пројекта из 2008. године и ванредних ситуација, великих пожара у наредне две, дошло на идеју да се формира Центар у Нишу“, подсећа саговорник Спутњика. 

Гламочлија додаје да су припадници Руско-српског одреда за хуманитарно разминирање заправо привремене снаге Српско-руског хуманитарног центра из Ниша, као и авијацијска група и ватрогасци спасиоци који долазе из Русије како би колеге из Србије, али и спасиоце из овог дела Европе, обучили како да се боре са пожарима, поплавама и последицама земљотреса.

Коментар