Непланирани састанак такозваног премијера Косова Рамуша Харадинаја са председником Косова Хашимом Тачијем наговештава измену тока будућих преговора Београда и Приштине.
Ово за Спутњик коментарише политиколог са Косова и и Метохије Стефан Филиповић, додајући да је идеја о могућој подели Косова довела политичку сцену у Приштини — до усијања:
„Договором Тачија и Харадинаја сада имају консензус да нема ништа од размене територија. Тачи сада покушава да изађе из те приче, иако он никада није баш конкретно говорио о размени, него прво о признању од стране Србије и чланству Косова у УН. Тек онда је наговештавао преговоре о могућој размени територија, али да се то не зове тако, већ демаркација границе, као што је то био случај са Црном Гором.“
На панику која због „размене територија“ влада на Косову, додаје наш саговорник, највише су утицали сигнали о тој теми који су стизали из Београда. Али, оцењује Филиповић, неко са стране је морао да каже и Београду и Приштини да о томе причају.
„Наравно да је прича око поделе наишла на отпор са свих страна, али неко је морао да дâ зелено светло да се та прича поведе. Тачи се сада нашао у проблему, јер је опозиција на Косову веома јака и солидарна око тога шта може, а шта не може са Србијом да се разговара“, објашњава Филиповић.
Његова прогноза за даљи наставак преговора је суморна, јер како наводи, Приштина има зацементиран положај и тешко да ће на било шта пристати:
„Споразум између Београда и Приштине у овом тренутку је немогућ. Друга страна хоће споразум који је апсолутно на штету, не само Косова и Метохије, већ и целе државе Србије.“
Филиповић сматра да Србија под овим условима не би требало ни да седа за преговарачки сто, или да било шта потписује, јер је за тим столом усамљена. Како каже, ако и дође до разговора, било би корисно да Београд има са собом и некога ко разуме и заступа и наше интересе:
„Требало би да будемо свесни да када Албанци говоре о демаркацији границе са Србијом, они мисле на узимање такозване Прешевске долине и да се евентуално одрекну неких делова Општине Лепосавић. Јер то би се у Приштини могло оправдати чињеницом да је та територија била део Србије, па се онда у време СФРЈ због неких административних потреба пребацила у АП Косово и Метохија. Али свако одузимање територије, гледано из перспективе Албанаца, проћи ће веома бурно и не зна се у ком правцу та дестабилност може да се развије.“
Харадинај је после разговора са Тачијем изјавио да у дијалогу са Београдом не може да се говори територији и границама Косова, већ да је потребно узајамно признавање. Тачи је изразио став да поштује не само територију, интегритет и суверенитет земље, већ да он само обавља своју дужност по Уставу и одбија да расправља о територији.