Пројектил из система А-235, који је заменио стари систем А-135, лети трипут брже од пушчаног метка. Проба те најновије ракете изведена је тачно на 65. годишњицу почетка стварања совјетског антибалистичког система за заштиту Москве.
Наиме, тада су почели радови на првим ПВО пројектилима, као и на радарском систему који их подржава. Три године касније формиран је ПВО покусни ракетни центар у оквиру истраживачког центра у Шари Шагану.
Први совјетски антибалистички ракетни систем, под именом „А“, постао је оперативан 1960. године и био је постављен у околини Талина.
Чинили су га радар „Дунај 2“ домета 1.200 км, три радара за вођење противбалистичких ракета, ракете В-1000. После Талина, било је планирано постављање и 30 батерија тих пројектила око Лењинграда.
Прво успешно пресретање ПВО систем „А“ извео је у новембру 1960, да би у марту 1961. ракета В-1000 са распрскавајућом бојевом главом на висини од 25 км успешно пресрела и уништила балистичку ракету Р-12, или по НАТО кодификацији СС-4.
Пројектил В-1000 је била двостепена командно вођена ракета, достизала је брзину од 1000 метара у секунди, бојева глава јој је могла бити конвенционална или атомска. Ракета је развијана и у верзији С2ТА, са топлотним системом за самонавођење.