Радове на изградњи тунела и вијадукта изводи компанија коју Павлов води већ дуги низ година. Са њим разговарамо о актуелним пословима и приоритетним плановима.
Какви су пројекти „РЖД Интернешенала“ на светском нивоу, а какви су намењени за Србију?
— Одмах ћу вам одговорити да то не делим. Не одвајам пројекте који су на светском нивоу, а који су за Србију. Али могу да кажем да је српски пројекат најважнији за нас. Радимо ми и у другим земљама попут Ирана, Вијетнама, Кубе, Јерменије, Монголије, а сад разматрамо и Бразил. „РЖД Интернешенел“ послује у 43 земље света, али сте нам ви приоритет. Радимо на пројекту који се налази на прузи Београд—Будимпешта, деоницу Стара Пазова—Нови Сад, али имамо и нове пројекте у перспективи. То је пројекат диспечерског центра, затим развој пројекта који се тиче одржавања инфраструктуре „Железнице Србије“, на коме радимо заједно са српским железничарима. У плану је читав развој пруге за брзине 200 км/ч који представља нов ниво у железничком саобраћају, а до тог нивоа треба стићи. Ми смо то у Русији већ урадили и знамо да тај процес није лак. Свесни смо да током тог процеса може доћи до потешкоћа и грешака. Свесрдно ћемо пружити сву могућу подршку српским колегама како би они кроз тај процес прошли што је могуће брже и лакше.
Имате ли неки временски оквир до када би Србија могла да добије диспечерски центар, рецимо попут оног у Ростову на Дону, који су посетили представници „Инфраструктура железница Србије“?
— Данас смо разговарали са министарком Зораном Михајловић и она нам је задала задатак да до краја ове године треба да имамо припрљемен уговор.
Када би то могло да се реализује у Србији?
— Током 2019-2020. Постоје све основе да кажемо да већ 2020. године можемо очекивати да ће у Србија имати нови диспечерски центар.
Која је вредност тог посла?
— Дискутоваћемо још о том питању заједно са својим партнерима из „Железница Србије“. Они ће, као што су били у Русији и погледали диспечерски центар, отићи и у Аустрију и у Француску и погледати како то изгледа тамо, а затим ће припремити захтев. Сада не могу ништа да кажем, зато што још немамо тај технички захтев. Једино што могу да гарантујем је да ће то бити јефтиније него код наших европских партнера, као што је и градилиште којим руководимо овде. На сваком градилишту штедимо новац да бисмо, између осталог, и улагали у реновирање учионица које се налазе у школама на траси које гради „РЖД Интернешенел“.
Да ли на пословање „РЖД Интернешенела“ на било који начин утичу санкције Руској Федерацији које примењују европске земље и Америка?
— Постоје одређене препреке, али железница је мирна структура, мирна професија. Ми се не бавимо нити нас се тичу било каква ратна дејства. Ми спајамо земље, градове, људе. Да, санкције постоје, али препреке нису критичне. У целини, санкције су лоше. Навешћу вам последњи контрапример сарадње. Шпанска компанија која је изводила радове у Србији није стигла да изведе све те радове на време и ангажовали су нас. Ми смо, између осталог, добили највишу могућу оцену укључујући и од председника, Србије који се врло позитивно изразио о нашем пројекту.