У извештају се налази 50 препорука, од општих савета, до препорука државама, цивилном друштву и приватним лицима. Тачка 19 препоручује да се „маргинализују страни органи пропаганде“.
„Прво их треба именовати, а затим им не давати акредитације и не позивати их на прес-конференције“, саветују аутори документа.
Као илустрација предлога наводи се цитат из обраћања Емануела Макрона на прес-конференцији са Владимиром Путином у Версају на којој је француски лидер, без навођења доказа, оптужио Спутњик и РТ да су „више пута износили неистине о њему и његовој кампањи“ током председничке трке.
У тексту извештаја се 60 пута помиње Русија, 48 пута Кремљ, 14 пута Спутњик и 10 пута телевизија РТ. Између осталог, они тврде да РТ и Спутњик наводно „манипулишу информацијама“, „изокрећу чињенице“ и „фалсификују документа, преводе и интервјуе“.
„Ми управо то осуђујемо, а не мишљења“, изјављују аутори, наглашавајући да руски медији могу и имају право да штите соју тачку гледишта.
Наводећи случај цурења информација са компјутера члана Макроновог тима уочи гласања на председничким изборима у Француској које је обавио Спутњик, аутори истраживања набрајају „поуке“ из тога. Тако је једна од ауторки извештаја имала наслов „Дискредитација пропагандних медија“, где подсећа да су новинарима РТ и Спутњика од 27. априла 2017. године до краја кампање биле одузете акредитације.
„Чак и након избора био им је забрањен приступ Јелисејском дворцу и прес-конференцијама МИП-а“, наглашавају аутори текста.
Председник Француске Емануел Макрон је раније више пута оптуживао Спутњик да се бави ширењем лажних вести, али није наводио било какве доказе за своје тврдње. Још током изборне кампање, његов штаб је одбио да акредитује руски канал и информативну агенцију. Прошле јесени, новинарка француске редакције Спутњика није могла да присуствује заједничкој конференцији Макрона и ирачког премијера Хајдера ел Абадија, јер њено име наводно није било на листи акредитованих новинара, што није истина.