„Све имамо и добро живимо“, каже Милена за хрватски портал „24 сата“. Она вози трактор, коси, тестерише, меша малтер, кува, пере, обрађује врт…
Она је моћна самохрана мајка четворо мале деце која „хендла“ пољопривреду, сточарство, домаћинство, грађевинске радове и васпитање деце, цепа дрва, вози трактор и брине се да све савршено функционише.
Милену сви знају у Брувну, селу близу Грачаца, познатом по нападу вукова на стоку.
„Бацим ја њима петарду-две чим почну да завијају, па ућуте. Однели су недавно овцу мојем куму, али мене нису дирали. Нестало ми је теле, нашла сам само папке након неког времена, а је ли га појео вук или медвед, што му је било, не знам“, каже 34-годишњакиња, као да је живот окружен домаћим и дивљим животињама најобичнија ствар.
Она и њене четири ћерке — Николина (6), Јелена (9), Милица (10) и Јована (12), имају 40 крава, свиње, овце, кокошке, патке и кобилу, у врту шаргарепе, кромпира, краставац, парадајз, блитву, јабуке, шљиве и 13 хектара ливада које треба покосити…
„Кћери ми некад помажу, а некад неће. Али никад им није досадно. Играју се са псима и с овцама за које су умислиле да су кућни љубимци, јер деце у комшилуку нема. Ако им се ништа не ради, увек могу да тумарају шумама и да се пењу по брдима“, каже Милена, а девојчице признају да им никад није досадно јер је природа пуна изненађења.
„Има ту пуно лисица, а једном смо виделе и јазавца“, весело причају Миленине љубимице о својим пустоловинама које проживљавају док мама ради.
„Сама косим, седнем на трактор и касније покупим бале. Помогну ми комшије некад. Позовем на кафу, па их зезнем да ми помогну, снађем се“, каже Милена.
Радни дан јој почиње у шест, а заврши кад падне с ногу. Има две штале, у којима држи благо послагано у четири реда. Док их све нахрани, напоји и очисти балегу, таман је време за све испочетка. Овце су јој се спријатељиле с кћерима, па долазе у кућу.
„Кад сам кући, нема стајања! Очисти, опери, скувај… Ма и дрва тестеришем, малтер мешам, све, још само чекам да ме примети неки богаташ с јахтом и апартманима. Зими чистим снег бар два-три сата дневно да бих пробила пут до штале. Срећа да добро једем, па могу“, каже Милена.