Уздизање Кине и Индије мења целокупну геополитичку слику света. Ако су раније те државе биле земље које преузимају туђе идеје и технологије, сада су се оне претвориле у извор идеја, инвестиција и политичког утицаја. Како то мења будућност савременог света? Шта такве тектонске промене доносе Русији и како Русија то може да искористи? Како ће санкције и трговински ратови утицати на дугорочне стратегије Кине и Индије? Шта Русија може да понуди новој светској геополитици и какве су њене могућности?
То су била само нека од питања на која су одговоре дали водећи руски и светски експерти на тематској сесији: „Нова геополитика и политичка економија Азије: могућности за Русију“, одржаној у оквиру Источног економског форума у Владивостоку.
„Заокрет Русије ка Истоку није принуђен, већ је у питању добро осмишљен корак. Та идеја се појавила и много пре било каквих санкција. Могуће је да се један од центара, или можда главни центар светског развоја преселио у Евроазију. У том смислу, разумемо и посматрамо ове процесе као глобалне“, оценио је Андреј Бистрицки, председник савета Фонда за развој и подршку Међународног дискусионог клуба „Валдај“ и професор Више школе економије.
Према његовим речима, савремени свет је пун различитих врста веза и међусобне зависности, а један од облика тих веза је изградња нове регионалне глобализације која ће се временом ширити.
Руски експерт Тимофеј Бордачев сматра да раст економског и политичког значаја азијских земаља, како највећих — Индије и Кине, тако и оних мањих, мења целу геополитичку слику света.
„Сада азијски регион није више само ’радионица‘ која производи копије и већину робе коју имамо на светском тржишту, него је и извор идеја, инвестиција и политичког утицаја“, нагласио је Бордачев, програмски директор клуба „Валдај“.
Према речима Ким Џин Хена, председника Светског мировног форума, сада сви знају да је Азија локомотива савременог економског раста, што показују Кина и Индија.
„Од 2009. године Кина је највећи произвођач аутомобила у свету, цемента и текстила. Пред тога, та територија је прави центар, хаб и генератор разних проблема 21. века. Ту се троши највише енергије на свету“, додао је он.
Стручњаци из Русије, Кине и Индије усагласили су се да је развијање економије заједничким снагама најбоље решење. Чак је и Кина, која се традиционално држала по страни и није желела да улази у савезе, схватила да је такав приступ застарео.
„После више деценија дипломатских експериментисања и због трансформације унутрашње ситуације у земљи Кина се коначно уверила да је мултилатерални приступ — најефикаснији“, потврдио је Лансин Сјан, професор Женевског института за међународне односе и директор Центра „Један појас, један пут“.
Експерт сматра да је стварање неке врсте евроазијске везе добра алтернатива у ситуацији када САД воде трговинске ратове и користе санкције као оружје против Русије, али и многих других земаља, укључујући и њихове савезнике, на пример, у Турској.
Министар спољних послова Монголије Дамдин Цогтбатар скренуо је пажњу на то да данас није довољно имати економске могућности, већ да треба имати стабилан политички систем који би требало да подстиче економски развој.
Председник „Обсервер рисрч фаундејшен“ Самир Саран сматра да је Азија у процвату.
„Кина је предложила пројекат ’Један појас, један пут‘… Такође, укључују се суседи и у друге заједничке пројекте и ми ћемо дефинитивно повезати Азију са Европом. То значи да ћемо ми добити нови ’суперконтинент‘“, навео је Саран.
Експерти су дошли до закључка да ће бити потребно стварање нових институција ако се створи нови савез између европских и азијских земаља. Нешто попут новог Европског парламента, новог Међународног монетарног фонда и нових Уједињених нација. И старе институције ће вероватно остати, али ће у великој мери бити „трансформисане“.
„Русија, Индија, Јапан и све друге земље треба да раде заједно и да сарађују. Да створимо нови политички поредак који ће нам омогућити да управљамо овом новом географском расподелом“, закључио је Саран.