Има више од три године откако власти у Подгорици крију од јавности да су Венецијанска комисија и ОЕБС још 2015. године доставиле влади Црне Горе мишљење у којем наводе да би конфискација цркава и имовине Српске православне цркве планирана Нацртом закона о вјероисповјести представљала кршење Европске конвенције о људским правима, којом се гарантује право на мирно уживање имовине.
У мишљењу на 22 странице, које је објавио подгорички ДАН, правни експерти Венецијанске комисије јасно препоручују да се све цркве и вјерске заједнице регистроване у складу са законом из 1977. године могу аутоматски препознати и стећи правни субјективитет. Тиме је, између осталог, обесмишљен и захтјев власти у Подгорици да СПЦ, односно, Митрополија црногорско-приморска мора накнадно да се региструје, те да је СПЦ изван закона у Црној Гори.
Коментаришући чињеницу да је црногорска Влада од 2015. крила од јавности по њу неповољне закључке Венецијанске комисије и ОЕБС-а поводом Нацрта новог закона којим је превасходно била планирано одузимање имовине СПЦ стечене прије 1918. године, координатор правног савјета Митрополије црногорско-приморске, протојереј ставрофор др. Велибор Џомић, за Спутњик каже да су и у Митрополији као гром из ведра неба примили ову информацију.
У том смислу, отац Џомић напомиње да је, сходно процедури Венецијанске комисије, мишљење првих годину дана било под степеном тајности, али и да је све до данас остало сакривено што се тиче предлагача (Владе).
„Нама то није било познато из простог разлога јер смо имали сазнање да је Влада Црне Горе као предлагач повукла из процедуре Нацрт закона, тако да у децембру 2015. то тијело уопште није одлучивало и расправљало о томе. Ми смо то тада схватили као чињеницу да је због неповољног мишљења сугерисано да се тај нацрт закона повучен из процедуре, али за то нисмо имали никаквих доказа“, каже отац Џомић.
Он додаје да је, након што је коначно пронађено ових дана, мишљење Венецијанаца изазвало велику пажњу јавности, јер је њиме, како се изразио, са правног аспекта практично сахрањена намјера Владе да конфискује имовину Митрополије црногорско-приморске.
„Правни експерти Венецијанке комисије и ОЕБС-а су сахранили и очитали опијело, у правничком смислу ријечи, том нацрту закона за који смо ми од почетка тврдили да је не само неусаглашен са међународним правним актима о људским правима, него и са здравим разумом и цивилизацијским достигнућима“, истиче Џомић.
Саговорник Спутњка такође подсјећа да су се против Нацрта закона о вјероисповијести из 2015. изјасниле и Исламска вјерска заједница, Римокатоличка црква, као и бројни правни експерти.
„Данас је пред нама тај документ Венецијанске комисије и ОЕБС-а и из њега се јасно види да су све кључне одредбе на којима је инсистирало Министарство за људска и мањинска права за вријеме министра Суада Нумановића дискриминаторне и да нису у сагласности са Европском конвенцијом о људским правима, и посебно са праксом Европског суда за људска права.“
„Са сваке странице мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС-а види се да је Нацртом закона о слободи вјеросиповјести покушан недопустив државни интервенционизам у слободу вјероисповјести у њеним индивидуалном и колективном аспекту, и да су грубо нарушена аутономна унутрашња права цркава и вјерских заједница. Почев од захтјева за тзв. територијалним држављанством, до захтјева за подударањем граница епархија и граница државе Црне Горе, затим ригидним одредбама о Цркви која има сједиште у иностранству, до чувеног и фамозног Члана 52, којим је било предвиђено да се сва црквена имовина, храмови, манастири, џамије и друга непокретна црквена имовина саграђена до 1918. године одузима у корист државе Црне Горе“, наводи отац Џомић.
Наш саговорник примјећује да је негативним мишљењем на Нацрт закона црногорске Владе Венецијанска комисија прије свега „такву амбицију оцијенила као конфискацију која је у најдиректнијој супротности са чланом један Конвенције о људским правима који штити право својине“.
„Важно је да је Црна Гора кроз ово мишљење Венецијанске комисије добила инструкцију шта је међународни стандард у том дијелу осјетљиве области људских права. То је суштина приче, и видјећемо да ли ће је се Министарство за људска и мањинска права у будућем периоду придржавати. Ми као Црква сматрамо да треба донијети нови закон којим ће се поштовати црква и вјерске заједнице, а не да се оне третирају као друштвено штетне и опасне појаве“, закључује отац Џомић.