Пољска планира отварање сталне америчке војне базе на својој територији. Може се претпоставити да ће обе земље ускоро са планова прећи на конкретне акције, имајући у виду чињеницу да ће председник Анджеј Дуда ускоро имати прилику да расправља о безбедности у централној Европи и јачању америчког војног присуства у региону директно са Доналдом Трампом, с којим има састанак у Белој кући 18. септембра.
Зашто Министарству одбране Пољске више не одговора ротациони принцип базирања америчких трупа, колико је економски мотивисано присуство сталне базе у тој земљи и треба ли очекивати одговор Белорусије, која пажљиво прати целу причу? На ова и друга питања Спутњику одговара војни аналитичар, професор, шеф одсека за географију, управљање природом и просторни развој Балтичког универзитета „Кант“, Јуриј Зверев.
Зашто је Пољска у последње време почела активно да најављује спремност да прими сталну војну базу САД?
— О томе се причало и раније. Претходни министар одбране Пољcке Антониј Мецијеревич имао је намеру да смести у Пољској две дивизије. Сада се говори само о једној. Разлози могу да буду различити. У великој мери Пољска се руководи политичким мотивом, односно њен циљ је јачање свог положаја као главног источноевропског савезника САД. Очигледно да неких корака у том смеру има и са америчке стране. Не мислим да се у овом случају ради само о жељама Пољске.
Можемо ли рећи да на овај начин Пољска тражи „азил“ у САД, јер са Бриселом има компликоване односе?
— Можда. У неким америчким студијама о стационирању америчких трупа у Пољској читао сам да се то може учинити ван НАТО оквира, на основу билатералног споразума у формату САД–Пољска, а не НАТО–Пољска.
Да ли то значи да стално присуство америчке војcке може изазвати противљење неких западних чланица НАТО-а?
— НАТО није хомоген, иако се придржава блоковске дисциплине, став према Русији није јединствен. Једно је јасно: инсталирање сталне базе је провокативни корак против Русије. Он крши Оснивачки акт о међусобним односима, сарадњи и безбедности између Русије и НАТО-а из 1997. године. Упркос чињеници да многе присталице сталне базе кажу да овај акт није правно обавезујући, као и да се писао у тада актуелној геополитичкој ситуацији, која се променила након Крима и Донбаса, ово је фундаментално погрешно и представља директно кршење Акта.
—Чују се и гласови присталица ротационог принципа распоређивања америчких трупа у Пољској. Зашто неки сматрају да је ова варијанта боља?
— О томе је причао генерал-потпуковник Бен Хоџес, који је до недавно био командант копнених снага америчке војске у Европи. Прво, принцип ротације омогућава припрему за војне операције више јединица: мења се људство, и више њих има прилику да стиче искуство међусобне сарадње са оружаним снагама источноевропских држава.
Друго, треба узети у обзир да је инсталирање трајне базе тежак задатак, чак и за Сједињене Државе. Формирати нову дивизију је прескупо, пребацивање једне од већ постојећих 12 копнених дивизија изазваће тензије у односима између федералних власти САД и власти државе у којој се ова дивизија дислоцира.
Губернатор америчке државе, баш као ни њени сенатори, па ни члан Представничког дома из одговарајућег округа неће се радовати ако им неко одузме дивизију: нико не жели да изгуби државно финансирање, радна места, новац који војници троше у локалним продавницама и ресторанима.
Федералне власти мораће да уђу у дуге и компликоване преговоре са представницима конкретне државе и ако и постигну успех, свакако ће изгубити гласове конгресмена „увређене“ државе, који могу одједном постати одлучујући за неки важан за Трампов план или подухват.
Ипак, уз све ризике и високе трошкове, стална база је добра баш зато што је константна, за разлику од привремених трупа, које могу у сваком моменту да оду и оставе источно крило Алијансе без заштите савезника.
— Заиста, ротационо присуство је флексибилније. Узмите, на пример, америчку противтенковску оклопну бригаду, која ротира по Европи. Војници ове бригаде су распоређени по већ постојећим објектима, и зато је много лакше одустати од оваквог плана ако се зато укаже потреба. Али постоји још једна ствар, која се односи на локације. Ако Американци инсталирају сталну базу у области коју им нуде Пољаци, то ће бити простор који се налази у зони дејства комплекса „Искандер“, који су смештени у Калињинградској области. Обратите пажњу да су војници, чланови ротационе бригаде углавном распоређени у близини границе са бившом Источном Немачком, на западу Пољске, што је географски гледано даље од Русије.
Колико је економски оправдано присуство иностране војне базе у Пољској?
— Пољска је спремна да издвоји прилично велики износ од 1,5-2 милијарде долара у ове сврхе. Ако се та средства искористе за куповину наоружања, онда би Пољcка могла набавити довољну количину војне машинерије. Осим тога, Пољска је спремна да омогући Американцима коришћење постојеће инфраструктуре. Ради се о територијама у Битгошчу и Торуњу. У Битгошчу се већ налази прилично велики број различитих НАТО структура.
Може ли Белорусија да инсталира руску базу на својој територији, и на тај начин да одговори Пољацима?
— Према званичном ставу председника Лукашенка, стално присуство руских трупа може да се појави у Белорусији само у случају директне ратне претње. А још смо далеко од тога.
Дакле, Белорусија неће да жури с тим?
— Мислим да неће. Међутим, у случају сталног распоређивања значајних снага САД и других земаља НАТО-а у Пољској, Русија може да предузме одређене мере, на пример, може да врати дивизију у Калињинградску област. Некада се тамо базирала чувена Пролетерска гардијска моторизована дивизија.