Уместо смиривања страсти уочи састанка представника Кине и САД, најављеног за крај септембра, на којем ће бити тражено решење за трговински сукоб две најјаче економије света, добили смо наставак серијала који је Америка започела увођењем царина на кинеске производе.
Баш у дану када је у кинеском граду Тјенцину почело летње заседање Светског економског форума, који је данас окупио више од 2.000 пословних лидера из највећих светских компанија, као и јавне личности и водеће економисте из целог света, Вашингтон је наставио трговински сукоб са Пекингом уводећи нове тарифе на кинеску робу.
Прошли пут су тарифе од 25 одсто уведене на кинеске производе вредне 50 милијарди долара, на шта је Кина одговорила тако што је оцаринила америчке увозне производе у вредности од 60 милијарди.
Сада ће САД са 10 одсто царинити кинеску робу широке потрошње вредну 200 милијарди долара, а од 1. јануара идуће године тарифе ће бити подигнуте на 25 одсто. Како се и очекивало, Кина је одмах одговорила најавом „одмазде“. Нису још објаснили како ће она изгледати, али су поједини западни економски стручњаци већ изразили бојазан.
Тако се извршни директор глобалне инвестиционе фирме „Стандард лајф Абердин“ Мартин Гилберт одмах запитао да ли ће после ове нове рунде тарифа на кинеску робу, администрација кинеског председника Си Ђинпинга уопште желети да учествује у билатералним преговорима.
И док Кина најављује „одмазду“ јер не може да прихватити једностране трговинске акције САД, Трамп је упозорио да ће у случају кинеских контрамера америчким фирмама и индустрији „одмах прећи на трећу фазу“ и увести додатне царине на увоз робе вредне 267 милијарди долара.
До којих граница може да иде америчко-кинески трговински сукоб и шта он може да проузрокује на глобалној сцени, која се по оцени многих економиста још није извукла из светске економске кризе ни 10 година од њеног избијања?
Професор Међународних финансија на Економском факултету у Београду Радован Ковачевић најновији потез Вашингтона види као његов покушај да остане доследан у најавама, док је реаговање Кине, према његовој оцени, и даље умерено. Он, међутим, додаје да последице нису неочекиване, указујући на смањене процене раста светске трговине за ову годину.
„Тренутно је то 0,5 одсто. Нека то буде 0,7 одсто до краја године, то ће утицати и на привредни раст у свету“, указује Ковачевић за Спутњик и истиче да је светска трговина један од снажних генератора глобалног привредног раста.
Он не спори да се и раније дешавало да дође до пада светске трговине, али, како напомиње, услед конјуктурних циклуса.
„Овога пута, међутим, тај пад трговине је изазван административним трговинским ограничењима која су резултат настојања да се успостави неки паритет у размени између САД и Кине. И то је опаснија варијанта јер ту не можете ни да процените у којем моменту ће доћи до евентуалног заустављања, или ће се ићи до наметања царинских ограничења на целокупну вредност увоза и на једној и на другој страни, што би представљало велики ударац за светску трговину“, упозорава саговорник Спутњика.
Ковачевић сматра да не треба очекивати да ће Кина сада да савије главу, прихвати притисак и да сама ограничи свој извоз како би уравнотежила робну размену са САД. Пре ће, додаје он, бити да ће се наставити увођење царина са последицама које ће се регистровати и у расту светске трговине, али и у привредном расту.
Ипак, према Ковачевићевој оцени, иза главне сцене ће се одвијати тиха дипломатија како би се умањиле последице и како би се зауставила тренутна трка у наметању додатних царинских оптерећења између САД и Кине, и зато је мишљења да ће доћи до најављеног састанка представника две земље.
„Можда евентуално буде одложен, можда и не буде у пуном капацитету, али ти преговори ће свакако бити одржани. Никако не би требало сметнути с ума да је интерес Кине да се постигне одређени споразум и да у том интересу она још има суфицит у размени са САД и да је због тога било природно очекивати њено настојање да се пронађе неко решење како не би даље заоштравали те односе“, објашњава Ковачевић.
Напомињући да има више момената који могу утицати на даљи развој трговине у свету, он сматра да је процес либерализације под знаком питања, иако су се сви, поготово САД, само пре неку годину заклињали да је то неизбежан тренд за све земље у свету.
„Сада ево чекамо да видимо шта ће се десити. Хоће ли се наставити тај трговински сукоб или ће доћи до ублажавања, па и евентуалног разрешења тог проблема. Али нема сумње да неравнотеже никако не могу да се решавају на билатералној основи, иако има основа за преговоре и разговоре. У том смислу би се вероватно могло рећи да је став САД био исхитрен“, закључује Ковачевић за Спутњик.