Према речима Војислава Лалића, дугогодишњег дописника из Турске, повећање броја турских војника у северном делу Кипра је потез који се могао очекивати, с обзиром на то да су медији у Анкари који су блиски влади већ данима најављивали да Турска планира да подигне велику поморску војну базу на северу Кипра, због напете ситуације у Источном Медитерану.
„Како се наводи, многе земље попут Америке, Француске, Британије, Канаде, Италије и Русије последњих дана гомилају ратне бродове у Источном Средоземљу, у ишчекивању расплета ратне кризе у Сирији. Председник Тајип Ердоган је само делимично демантовао тврдње медија и навео да Турска неће градити базу на северу острва, али ће упутити појачања како би заштитилa своју браћу којa су у том делу Кипра прогласилa своју државу, а коју је до сада признала само Анкара“, наводи Лалић.
Иначе, подсећа наш саговорник, Анкара је војно присутна на Кипру још од 1974. године, када је окупирала трећину острва како би заштитила тамошње Турке.
„Ердоган, међутим, није рекао колико ће појачања упутити на Кипар, а тамо је до сада било стационирано око 35.000 војника“, објашњава Лалић.
Он напомиње да ће овај потез турског председника сигурно додатно оптеретити преговоре о поновном уједињењу Кипра, који се деценијама без успеха воде под покровитељством Уједињених нација.
„Треба подсетити да је последња рунда преговора која је вођена у Швајцарској прекинута у јуну 2017. године, управо због војног присуства Турске на острву. Никозија‚ наиме‚ тражи њихово повлачење као предуслов за уједињење и стварање федералне државе. Анакара, међутим, за тако нешто не жели ни да чује, што потврђује најновији потез председника Ердогана. Иако генерални секретар УН Антонио Гутереш покушава да обнови преговоре, његови напори засад су безуспешни“, указује Лалић.
Саговорник Спутњика примећује да ће се повећање броја турских војника у северном делу Кипра, сасвим сигурно, неповољно одразити и на приближавање Анкаре Бриселу.
„Турска не признаје владу у Никозији, а како истичу у Европској унији, члан европске породице не може да постане неко ко не признаје све њене чланове. Такође, односе између Грка и Турака у последње време све више оптерећују и подводна истраживања нафте и гаса у Источном Медитерану. Наиме, турски ратни бродови пролетос су блокирали та истраживања Републике Кипар док се, како су навели из Анкаре, не пронађе праведно решење кипарског проблема. Такав потез турских власти осудили су у Европској унији, јер сматрају да Република Кипар, као суверена земља и чланица ЕУ и УН, може самостално да одлучује у тим пословима.“
У Анкари, закључује Лалић за Спутњик, кажу да тај природни гас припада подједнако и Турцима на северу острва, и најављују да ће и Турска ускоро почети подводна истраживања у кипарским водама Источног Медитерана.