Због тога Хрватско удружење послодаваца од Владе тражи да се коначно прими реформи и омогући послодавцима нормално пословање. То је порука коју су челници кровног удружења хрватских послодаваца послали јавности.
„Ситуација је дошла до грла. Ове реформе које се најављују нису реформе, него само одређене промене, оне неће омогућити задржавање радне снаге, нити ће плате због њих расти. Реформи у Хрватској нема“, поручила је председница ХУП-а Гордана Дерања, преноси Б92.
Додала је како посла у Хрватској има више него икада, али нема ко да га ради. То значи да ће морати да одустану од појединих послова и да би многи због тога могли да заврше и у банкроту, а последице ће осетити и државна благајна у коју ће се сливати мање прихода, пожалили су се послодавци.
Проблем с радном снагом додатно компликује отварање тржишта рада суседне Словеније, а 2020. године и Аустрије. Већ сада, истакао је Здравко Јелчић из пожешког „Спин валиса“, једне од перјаница хрватске дрвне индустрије, та компанија месечно у просеку остаје без пет радника, који одлазе да раде у иностранство.
Председник ХУП-овог Удружења металне индустрије Фрањо Турек пожалио се на спорост бирократије приликом увоза радника, док је председник ХУП-ове подружнице Вараждин Тихомир Премужак истакао да је некоме ко живи на северозападу Хрватске практично свеједно путује ли на посао у Загреб или Марибор, јер су им оба града мање-више једнако удаљена.
Излаз из слепе улице послодавци виде у пореском растерећењу за, на пример, 13. плату и топли оброк, што би омогућило повећање плата радницима и либерализацију тржишта рада, односно слободан увоз радне снаге из иностранства у зависности од потреба послодаваца.
Дугорочно решење пак лежи у покретању реформи које би смањиле управни и бирократски апарат и убрзале доношење одлука, закључили су хрватски послодавци.