Он је реаговао на тврдње професора Факултета политичких наука у Сарајеву Сенадина Лавића који је изјавио да су „Бошњаци у Босни основа из које су временом постали данашњи Бошњаци, босански Хрвати и Срби“.
„Ни Срби ни Хрвати нису постојали на овим просторима све до перфидног превођења бошњачких православаца и католика у српске и хрватске редове“, казао је Лавић.
Кецмановић истиче да, ако иједан од три народа у БиХ полаже право на континуитет са средњовековним кореном, онда су то понајмање управо Бошњаци, који зато пате од несигурног идентитета, преноси Искра.
„Твртко Котроманић је био српски краљ Босне, а у Повељи Кулина бана јасно је наглашено да је Босна српска земља. Тврткови Котроманићи су били Срби и у сродству са Немањићима. Растко Немањић је као дечак од оца Стефана Немање добио Захумље, данашњу Херцеговину, као племићки посед и она је била под његовом управом све док није отишао на Хиландар и замонашио се. Херцег Стефан Вукчић Косача, по коме је Херцеговина добила име, сам себе је ословљавао као херцега од Светог Саве, што ваљда указује на његову српску припадност и српско осећање“, истакао је Кецмановић.
Он каже да не стоји Лавићева прича да су Срби и Хрвати у ствари манипулацијама интелектуалаца из Београда и Загреба постали „разрођени Босанци“.
„Великодушно су вам Срби препустили и босанство, и бошњаштво, и бошњанство, и бошњаклук, као и Хрватима херцег-босанство, и своју републику зову Српска. Можда су у криву, али тако напросто мисле, тако осећају, тако хоће. А то што их називате злим, подмуклим, опаким, пакосним, злочинцима, геноцидним, животињама и слично само ојачава њихово уверење да им је Српска сигурна кућа пред навалом муслиманско-босанско-бошњачке асимилације и опредељење да је по сваку цену бране и од много јачих који вас соколе“, закључио је Кецмановић.