„Искрено говорим, ако се Савет Европе са овим помири, ако не поштује учешће Русије, онда мора да буде тако. Нема смисла даље одлагати паузу“, рекла је Матвијенкова.
Према њеним речима, један број одлука ПС СЕ, укључујући и избор судија и комесара Савета Европе, нису легитимни без учешћа Русије. Она је додала да ситуацију у ПС СЕ оцењује као критичну и у супротности са „принципом парламентаризма“.
Она је подсетила да се преговори о статусу Русије у организацији воде већ четири године и „све стоји на мртвој тачки“.
Заседање ПС СЕ
Почетком октобра треба да се одржи редовна седница ПС СЕ, где ће се по први пут разматрати тема коју је од 2014. године руска страна више пута предлагала — спречавање примене санкција против националних делегација.
Руски сенатор Константин Косачов је рекао да ће одлука о евентуалном повлачењу из ПС СЕ бити донета након октобарског заседања, на којем ће бити представљени и амандмани на статут организације.
Противречности ПС СЕ и Русије
Односи између Русије и Савета Европе пролазе кроз тежак период. Конфликт се заоштрио у 2014. и 2015 године када је руским парламентарцима одузет низ надлежности због става о Криму. Москва је изјавила да је немогуће радити у таквим условима и престала да учествује у заседањима.
Крајем јуна прошле године сукоб се интензивирао. Москва је замрзла део уплата у буџет организације све док у потпуности не буду враћена пуномоћја њене делегације у ПС СЕ. При томе је руска страна наставила рад на ратификацији конвенција.
У марту је ПС СЕ признао да су мере Москве довеле до финансијских потешкоћа, па је замрзнуто девет одсто буџета организације, а дефицит је износио 1,5 милиона евра.
У априлу је генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд изјавио је да би Русији због неплаћања доприноса могле да буду уведене санкције. Он није прецизирао о каквим мерама се ради.