Најновији извештај Стејт департмента: Где је Србија у борби против тероризма

Влада у Београду предузела је кораке да побољша своју способност у борби против тероризма, оцењује се у најновијем извештају Стејт департмента о тероризму за 2017. годину, који је представљен у Вашингтону.
Sputnik

У делу извештаја који се односи на Србију наводи се да у нашој земљи током 2017. године није било терористичких напада и да је ниво активности у вези са регрутацијом бораца за Исламску државу (ДАЕШ) био низак.

Како се оцењује у извештају, највеће претње од тероризма у Србији остају потенцијално кретање новца и оружја преко територије наше земље, повратак страних терористичких бораца и радикализација, преноси „Глас Америке“.

У извештају се наводи да је влада у Београду предузела кораке да побољша своју способност у борби против тероризма, усвајањем Националне стратегије за спречавање и одговор на тероризам у периоду од 2017. до 2021. године, али и настављањем сарадње са међународним партнерима, уз посебан фокус на спровођење закона и напоре у области сајбер-безбедности, преноси Танјуг.

Косово: Ухапшене три особе осумњичене за тероризам

Наводи се и да је, као чланица Глобалне коалиције за пораз Исламске државе, Србија обећала донације у медицинској опреми у мају, али да су, како пише, „неискуство у улози донатора и унутрашње препреке одложиле испоруку те помоћи и по свему судећи ће ограничити додатно финансијске и материјалне доприносе Коалицији“.

У извештају се напомиње и да је Србија наставила да користи обуку америчке владе у изградњи својих капацитета за борбу против тероризма.

Када је реч о правосуђу, спровођењу закона и безбедности граница, у извештају се истиче да је неопходно да Србија побољша капацитете за спровођење закона, али да је напредак земље у тој области постојан.

Истиче се чланство Србије у организацијама чији је циљ супротстављање финансирању тероризма и прању новца, али и стратегија у борби против насилног екстремизма, у којој велику улогу има неколико министарстава, укључујући Министарство унутрашњих послова, културе и информисања, образовања, омладине и спорта.

Србија је, такође, укључена у ограничену регионалну и међународну сарадњу о антитерористичким питањима, додаје се у извештају, у којем се указује и на сарадњу са Интерполом и Европолом, билатералне програме сарадње у обезбеђивању граница са Бугарском, Мађарском и Румунијом и слично гранично партнерство са БиХ и Хрватском.

„Српске агенције у овој области рутински сарађују и са Албанијом, Косовом, Македонијом и Црном Гором“, закључује се у извештају о Србији.

У извештају Стејт департмента обрађени су и подаци за територију Косова, БиХ и Македонију.

За Косово, које је такође члан Глобалне коалиције за пораз Исламске државе, наводи се да је и у 2017. наставило да се бори са растућом претњом тероризма, уз напомену да су 403 особе са те територије путовале у Сирију и Ирак да се боре у редовима Исламске државе или Нусра фронта, а да је њих 74 погинуло.

Терористи губе град за градом у Сирији, али цену би на крају могла да плати Србија

Према подацима Стејт департмента, 133 се вратило, док 196 остаје у конфликтним зонама.

Када је реч о БиХ, у извештају се истиче да је та земља наставила да повећава своје антитерористичке капацитете у 2017, али да рупе у законима и благе казне остају највећи изазови.

„Ефикаснију унутрашњу сарадњу у БиХ подривају међуагенцијски и лични сукоби, док екстремистичка идеологија и регионалне националне екстремистичке групе остају потенцијални извор тероризма, а што се тиче рехабилитације и дерадикализације, није начињен велики напредак“, оцењује се у извештају.

За Македонију се истиче да је сарађивала са САД у антитерористичким напорима, као и да је, такође, чланица Глобалне коалиције за пораз Исламске државе.

Македонске власти су процениле да припадници и симпатизери Исламске државе одржавају присуство у тој земљи, а Министарство унутрашњих послова и обавештајна агенција процењују да је најмање 150 македонских држављана путовало да се прикључи терористичким групама у Сирији и Ираку, истиче се у извештају.

Како се додаје, од њих, 30 је убијено, 40 је и даље у тим зонама, док се 80 вратило кући у Македонију.

Коментар