Сви Ангелини људи: Чека ли се само фитиљ за пад канцеларке

Иако би се могло рећи да у Немачкој, као у време владе Герхарда Шредера, у друштву постоји атмосфера да канцелар мора да оде, оцене да би Ангела Меркел колико сутра могла да падне преурањене су.
Sputnik

Бригама немачке канцеларке Ангеле Меркел, изгледа, никад краја. Тек што је пре два дана извињавајући се грађанима „испеглала“ скандал пошто је бивши шеф унутрашње обавештајне службе Ханс-Георг Масен због пропуста у раду смењен тако што је са тог места постављен на боље плаћен посао, стигле су је нове муке.

Блиски сарадник немачке канцеларке и човек од највећег поверења Фолкер Каудер изгубио је изборе за шефа посланичког клуба Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Меркелове и њене баварске сестринске партије Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ). На његовом челу био је од 2005. године, када је Меркелова први пут постала канцелар. И све то недуго пошто је једва саставила владу уз знатне уступке коалиционом партнеру, Социјалдемократској партији.

Оценивши да губитак већине и у сопственом табор води новим изборима, „Дојче веле“ је мишљења да је само питање времена када ће Ангела Меркел пасти.

Меркелова примила досад најјачи ударац, нокаут је питање времена

„Мени се чини да су то мало преурањене оцене да колико сутра Ангела Меркел може да падне“, одговара на то дописник Радио-телевизије Србије из Немачке Ненад Радичевић.

Он подсећа да није први пут да је смењују и пензионишу и да су то чинили још 2016. због мигрантског питања. И не само да се, како каже за Спутњик, Меркелова изборила да буде кандидат своје странке на прошлим изборима него је и победила на њима и узела четврти канцеларски мандат.

У прилог томе да су преурањене оцене о паду Меркелове, Радичевић указује на данашњу изјаву новог шефа посланичког клуба њених конзервативаца. Он је нагласио да жели да ЦДУ и њена сестринска партија ЦСУ, као један демохришћански блок, имају снажнији политички профил.

„Све то указује на то да он и они који га подржавају сигурно не желе нове изборе јер им то не би одговарало, будући да подршка ЦДУ пада и да они немају искристалисаног ниједног лидера унутар странке који би могао да наследи Ангелу Меркел. Верујем да је ово почетак борбе која ће трајати сигурно неколико година, ако не и до краја овог мандата владе, значи још три године“, сматра саговорник Спутњика.

Уз то, Радичевић напомиње да је нервоза у Немачкој присутна на свим странама, а не само код демохришћана, унутар којих постоје превирања између оних који желе мало деснији курс, нешто што је ЦДУ била у време Хелмута Кола и оних који су за либералнији курс Меркелове из центра ка левици.

Њену сестринску партију ЦСУ ускоро очекују избори у Баварској, подсећа Радичевић и указује да је оштрина њеног шефа Хорста Зехофера узрокована тиме што он покушава да буде већи десничар од Алтернативе за Немачку, која му највише краде гласове. ЦСУ је дошла у ситуацију да први пут после пола века неће моћи самостално да влада.

Социјалдемократе су пак нервозне јер не успевају да се међу бирачима профилишу као странка која брине о њима, а не о својим позицијама. Према анкетама, њихов пад је сталан и сада су на трећем месту. Десничарска Алтернатива за Немачку (АФД) их је прескочила за који проценат, што, како каже, није велика разлика, али је симболички врло значајно.

Меркелова неће тражити гласање о поверењу влади

А шта би могло да доведе у питање опстанак Меркелове?

„Оно што може да се деси јесте да око неког конкретног проблема дође до великог сукоба унутар ЦДУ који би могао да изазове пад владе, или између ове три странке, ЦДУ, ЦСУ и Социјлдемократа. Просто, колико су наелектрисани, могућа је нека бесмислена мала расправа као фитиљ да доведе до кризе владе. Оно што спречава да до пада владе дође је, међутим, то што сви верују да би прошли горе на изборима. То је ситуација због које они остају заједно“, објашњава саговорник Спутњика.

На питање како ће оваква ситуација у Немачкој утицати на ЕУ чији је она најјачи члан, Радичевић каже да се она већ одражава.

„За почетак, велики Макронов план о реформи еврозоне и саме ЕУ је одложен за после европских избора на пролеће следеће године, иако је он желео да то буде раније. То несагласје у Немачкој је утицало да и Немачка не жели да уђе у тако велике реформе и да контролу над финансијама практично препусти Бриселу. Зато је посао одложен за време по одржавању избора за Европски парламент“, указао је дописник из Немачке.

Када је у питању утицај дешавања у Немачкој на ситуацију на Балкану, Радичевић каже да се види да је тај процес европских интеграција већ успорен и да због проблема унутар саме Уније не постоји жеља ни Француске ни Немачке да он иде брже.

Уз то, Радичевић је сумњичав да би, ко год дошао на власт у Немачкој, однос према Србији био промењен.

Меркелова превладала још једну велику кризу

„Што се нас тиче, Немачка се не слаже са идејом о разграничењу Србије и Косова и што је приметно, она то врло отворено саопштава. Мислим да је Немачка политика ту прилично конзистентна и да се велике промене не очекују“, истиче он, подсећајући на чувену резолуцију Бундестага која је набројала шта се током евроинтеграција конкретно очекује од Србије. И њу су, како додаје, подржале не само владајуће странке, него и добар део опозиционих.

Могуће је, сматра Радичевић, да неке партије буду и оштрије ако уђу у владу, а мало је вероватно да ће нам неко бити нешто више наклоњен. У неку будућу немачку владу тешко да ће ући АФД, или левица, која има нешто благонаклонији став према Србији, закључио је он за Спутњик.

Коментар