Дан након референдума који је одржан у Македонији за Спутњик је о том догађају, али и другим питањима попут чланства те земље у НАТО-у и наводном „руском мешању“ у бившој југословенској републици, ексклузивно говорио Сергеј Александрович Баздникин, амбасадор Руске Федерације у Републици Македонији.
Амбасадор Баздникин, који у Министарству спољних послова Русије ради готово три деценије, завршио је Институт за међународне односе Министарства спољних послова Русије. Дипломата је великог искуства и изузетан познавалац прилика на Балкану, будући да је радио у Босни и Херцеговини и Србији, на Косову и Метохији. Замолили смо га за коментар референдума који је управо одржан у Македонији.
„Знате, сам по себи референдум је демократска форма изражавања воље грађана и с тим у вези сматрамо да је одржавање тог референдума по питању државног именовања Републике Македоније сасвим у реду. Наравно, ми смо веома пажљиво пратили ток и резултате референдума који је одржан у Македонији. Сада је сасвим јасно да македонски гласачи нису изашли, јер су против решења које покушавају да наметну изван. Очигледно да огромна већина, скоро двотрећинска већина грађана не мисли да je Преспански споразум између Грчке и Републике Македоније најбољи инструмент да се превазиђу те разлике које постоје око државног имена Републике Македоније.
Оно што јесте чињеница, узимајући у обзир да је на референдум изашло само 36,9 одсто гласача који имају право гласа, а требало би да изађе 50 одсто плус један гласач, резултати тог гласања потврђују да је референдум неважећи. Русија, као стална чланица Савета безбедности Уједињених нација, пажљиво прати процес проналаска решења за овај проблем и наш принципијелни став остаје непромењен — дугорочно решење могу пронаћи само грађани, без наметања споља, строго у оквиру уставног и правног поретка. Оно се мора базирати на широкој јавној подршци и мора бити базирано на принципима и нормама које су садржане у Повељи Уједињених нација.
Ми нисмо иступали са било каквим јавним изјавама у вези са референдумом, да се то не би тумачило као покушај утицања на његов резултат. Међутим, наше западне колеге одабрале су сасвим супротну, да тако кажем, линију понашања и јасно је да су они покушавали да се умешају у унутрашње ствари суверене државе. Током септембра могли смо пратити долазак великог броја високорангираних државних званичника и чиновника из Брисела и Вашингтона у Скопље, који су веома отворено, са великим напорима, убеђивали македонске грађане да се изјасне позитивно на овом референдуму.
Сматрамо да се, у сваком случају, многе македонске политичке и друштвене снаге, укључујући председника Републике Македоније, нису изјасниле за Преспански споразум и иступили су против тог референдума, зато што сматрају да је оно што се дешавало и што се дешава груби прекршај Устава и закона земље. С тим у вези они имају замерки и на то да се референдумско питање састојало од три дела — оно обухвата три теме које у принципу не би требало да буду повезане једна са другом. У сваком случају, ми мислимо да је референдум који је одржан 30. септембра унутрашња ствар Македоније, а ми у Русији поштујемо јавно показно мишљење народа Републике Македоније. Народ се лепо и отворено изјаснио.“
Упркос томе што се, као што сте и сами рекли, Руска Федерација није изјашњавала о референдуму, у западним и македонским медијима појавили су се бројни написи о „руском мешању“. И не само то, чак је и амерички министар одбране Матис овде у Скопљу изјавио да се Руска Федерација меша у референдум. Како то коментаришете?
— То бих и ја желео да знам. Више пута сам питао саговорнике овде да ли има неких доказа о наводном мешању Руске Федерације у процес одржавања референдума. То смо чули и пре референдума, па чак и данас, кад је референдум већ одржан. Те приче се понављају ево и данас, у понедељак, од стране неких званичника, рецимо у Европском парламенту, и тако даље. Наравно да за то не износе никакве доказе, из једноставног разлога — њих нема. Ми једноставно сматрамо да је, када износимо свој став јасно и гласно, а то ћемо радити сада, то сасвим довољно и не морамо да покушавамо да радимо неке ствари у којима су наше западне колеге веома искусне.
Како Руска Федерација гледа на евентуално чланство Македоније у Северноатлантској алијанси?
— Сматрам да је суверени избор било које државе да доноси решења која се тичу њене спољнополитичке оријентације и Македонија ту није изузета. Међутим, ми смо принципијелно против проширења Северноатлантске алијансе, укључујући и балканску регију и Македонију. НАТО је војнополитичка алијанса чији су циљеви према Руској Федерацији, изузетно добро познати. Не мислимо да ће проширење Алијансе допринети стабилности и безбедности на Балкану, о чему се толико много прича. У сваком случају, уколико буде дошло до тога да се Македонија определи за НАТО, то ће наравно утицати на односе између Руске Федерације и Републике Македоније. Али за сада сматрам да до тога није ни дошло.
Како Руска Федерација гледа на даљу сарадњу са Републиком Македонијом?
— Ми имамо свестрану сарадњу у многим областима — и на политичком нивоу, и у трговинско-економској области, и што се тиче културних и хуманитарних веза. Дипломатске односе смо успоставили пре скоро 25 година и следеће године ћемо славити 25. годишњицу успостављања дипломатских односа између Руске Федерације и Републике Македоније. Сматрам да сарадња јесте добра, али њен потенцијал још није довољно искоришћен и свој главни задатак као амбасадора Руске Федерације у Републици Македонији видим као рад на проширивању те сарадње на нове области, што, убеђен сам, одговара суштинским интересима и народа Руске Федерације и народа Републике Македоније.
Какво видите сарадњу Русије и Македоније када је реч о енергетској сфери? Да ли је Македонија заинтересована за сарадњу са Руском Федерацијом ако говоримо о гасу који долази из Турског тока?
— Мислим да је то питање које би требало поставити, пре свега, званичницима Републике Македоније. Што се нас тиче, ми смо спремни и отворени за било коју сарадњу за коју су заинтересовани наши партнери, укључујући и Републику Македонију. Ми хоћемо да овде радимо активно и стваралачки до мере до које су на то спремни наши македонски пријатељи. То укључује и сарадњу у енергетској сфери. Ми имамо могућности у енергетској сфери које смо спремни да нудимо нашим партнерима и мислим да то одговара и њиховим интересима. Међутим, да поновим, ништа нећемо наметати, јер ми никада ништа не намећемо.