Дачић је истакао и да не мисли да је дошао крај приче о разграничењу, коментаришући Вучићеву изјаву у Москви да „нема више шта да се прича о разграничењу, с обзиром да су то одбациле и земље ЕУ, али и Срби и Албанци“.
Он је приметио да другог предлога нема, па стога и сматра да прича о разграничењу није завршена.
„Ми не признајемо једнострани акт Приштине о проглашењу независности, али смо спремни да се разговара о компромису, и ако је он у заједничком интересу и обострано прихватљив ми смо спремни да га прихватимо“, навео је Дачић.
Гостујући у емисији „Прави угао“ Радиотелевизије Војводине први потпредседник Владе је на питање да ли је „разграничење“ друга реч за компромис, одговорио:
„Не мора да буде, али не знам шта је још неко предложио.“
Дачићу је разумљива велика доза резигнираности председника Вучића, јер свих ових година су представници међународне заједнице говорили да треба да се дође до неког договора, односно да се постигне нека врста правно обавезујућег споразума.
„И сада када је неко изнео неки предлог одједном је уследила салва осуда са одређених позиција, а која је за мене лицемерна“, казао је Дачић и поручио:
„У реду, нећете то, као што је сад рекао Вучић, не морамо о томе да причамо. А о чему ћемо да причамо? О признању Косова нећемо сигурно.“
На инсистирање новинарке да прецизира идеју разграничења и да ли она подразумева признавање онога што остане испод црте и што ће се убудуће звати „република Косово“, Дачић је одговорио да о томе разговори нису ни почели.
„Да буде тачно, прецизно шта се све дешавало, колико ја знам, о томе је тек требало да се разговара. Зато је председник Вучић рекао да је та идеја пропала у том смислу, јер нема подршке за ту идеју. Ја морам да кажем да су САД, ЕУ, Француска и Русија веома заинтересоване за то да се постигне договор између Београда и Приштине“, објаснио је он.
Дачић је поновио да, иако је иницијатива о разграничењу наишла на оспоравање и у Србији и у Приштини, другачији предлог не постоји.
„Са једног аспекта може да изгледа да је замрзнути конфликт боље решење за Србију, нарочито што би још земаља могло да повуче признање Косова, тако да ће на крају тај број пасти испод половине чланица УН“, одговорио је шеф српске дипломатија на питање о томе коме би одговарао замрзнути конфликт, али је и додао да би у том случају било више ризика.
Први је ризик од оружаног напада на север Косова, као у случају „Олује“, да неко уз страну помоћ изведе „блицкриг“ и нападне Север.
„У том случају Србија има само две могућности — да уђе у сукоб или да то остави са стране, као што је било у време Книна“.
На питање шта би спречило „блицкриг“ и „чишћење“ Грачанице, Гњилана и других места од Срба, у случају споразума о разграничењу, Дачић је одговорио да тај споразум подразумева неки договор обе стране, а да би у случају уласка Србије у сукоб то значило улазак у сукоб са Кфором, што компликује позицију.
А други ризик у случају замрзнутог конфликта јесте тај што би тиме био замрзнут и европски пут Србије, рекао је Дачић.