Америка и званично променила „државног непријатеља број 1“

Изјава потпредседника САД Мајка Пенса да руски „покушаји мешања“ у америчке послове нису ништа у поређењу са оним што ради Кина, као и Трампова изјава у Уједињеним нацијама да ће Кина покушати да утиче на исход америчких избора, дате су у функцији унутрашње борбе у САД, сматра др Стеван Гајић из Института за европске студије.
Sputnik

Председник Трамп трпи невероватан притисак Демократске странке, делова републиканаца и медија, а посебно Стејт департмента — ФБИ, ЦИА, доброг дела Пентагона укључујући и Матиса — које до данас није ставио под своју контролу, додаје саговорник Спутњика.

Пенс: То што раде Руси је ништа у поређењу са оним шта раде Кинези

Због тога Трамп скреће пажњу на Кину како би део притиска скинуо са себе због сталних оптужби којима је изложен. Што се тиче прича о мешању у изборе, посебно оних које долазе из атлантистичких кругова, веома су лицемерне, каже Гајић.

Као пример лицемерја наводи референдум у Македонији, где се велики број западних политичара мешао у њихов исход, што никоме није сметало али су недоказани сајбер-напади разлог да се већ две године против Русије и Трампа води кампања без преседана.

„Мислим да је Пенс на тај начин пре свега дао подршку свом председнику. Не зна се ни да ли постоје конкретни докази о кинеском мешању, али мешала се Кина или не, то је мање битна ствар. Суштина је у унутрашњој борби која никако не престаје у оквиру САД, и Западу у целини. Последњих неколико година присуствујемо жестокој унутрашњој борби која је и политичка, али је, пре свега, идеолошка“, истиче Гајић.

Према Пенсовим тврдњама, Пекинг је мобилисао „сакривене агенте утицаја“ и користи пропаганду да промени схватања Американаца према политици Кине која намерава да искористи све несугласице између федералних и локалних власти у САД не би ли утицала на предузећа да осуде трговинску политику САД.

Коментаришући Пенсове оптужбе, Гајић каже да су Кина и САД конфронтиране, и да, практично, још од Обамине доктрине из 2011. године постоји једно стратешко усмеравање пажње ка Кини. Око 60 одсто америчке флоте налази се у Јужном кинеском мору, а недавно су Американци одлучили да повуку ракетне системе „Патриот“ са Блиског истока, подсећа наш саговорник.

Нови сигнал из Пентагона: У односима САД и Кине, чаша би могла да пукне у парампарчад

„Не бих свео све Пенсове оцене на пропаганду. Врло је могуће да таквих покушаја има и не бих се изненадио, јер Кинези су познати по индустријској шпијунажи, али и по војној. Видели смо да њихов најбољи ловац-бомбардер подсећа на Су-35 што значи да су имали одређене информације у ком смеру се конструкција тог авиона развија“, каже Гајић.

И Кина и САД се понашају као велике силе, односно прате сопствени интерес и ову другу страну виде као конкурента, препознају потенцијалне намере да саботирају одређене ствари у својој држави, а у супарничкој држави покушавају да врше неки утицај зарад својих интереса.

Гајић сматра да ће се односи између САД и Кине додатно заоштравати наредних година, али интензитет заоштравања у доброј мери ће зависти и од унутрашње борбе унутар САД.

Снагама које су изгубиле изборе 2106. године, а које персонификује Хилари Клинтон, у фокусу је Русија као главни политички противник, док је америчким економским протекционистима, а Трамп свакако спада у ту групу, Кина главни такмац зато што је већ постала највећа светска фабрика, а ускоро постаје и највећа глобална економија.

„То је просто разлика у перцепцији. Глобалистичке силе које је персонификовала Хилари Клинтон виде Русију као највећу земљу и војног и идеолошког супарника, док у Трамповом кампу не постоји идеолошки или вредносни сукоб са Русијом и због тога им је Кина у фокусу“, сматра Гајић.

Он подсећа да Трамп долази из света бизниса и да му је јасно на који начин се америчка економија реструктуирала.

„Последњих деценија, америчка економија је деиндустријализована, а реални послови пресељени су на Пацифик и Далеки Исток. Мотор светске производње постала Кина и због тога је у фокусу Трампове администрације“, закључио је Гајић.

Коментар