Бити или не бити за Републику Српску!

Ако је Америка, када је недавно на своју црну листу ставила Николу Шпирића, блиског сарадника Милорада Додика, још једном јасно показала кога не подржава на изборима у БиХ — и сам председник Српске налази се на тој листи — својим је састанком с Додиком председник Русије Владимир Путин једнако јасно поручио кога на тим изборима подржава.
Sputnik
Вечерас: Избори у БиХ — шта је све могуће

Уосталом, како је и наведено у саопштењу после састанка у Сочију, Владимир Путин је „пожелео Милораду Додику и његовим присталицама успех на изборима“.

Али није овде реч само о персоналном већ о суштинском питању, јер, у најкраћем, Америка прижељкује централизовану БиХ која ће ући у НАТО, док се Русија залаже за њену оригиналну, дејтонску верзију. у којој ће снажна Република Српска остати препрека за то. Па отуда и руска подршка Додику, отуда и подршка коју му је упутио Емир Кустурица, уз оцену да недељни избори заправо представљају „референдум чије је питање: Да ли желите да сачувате Републику Српску?“.

Ко ће победити на изборима за српског члана Председништва БиХ, Милорад Додик или Младен Иванић из опозиционог Савеза за победу? Ко ће бити нови председник Српске, Жељка Цвијановић или кандидат опозиције Вукота Говедарица? Или је још важније питање — шта ће се на улицама догађати након затварања биралишта, с обзиром на обиље оптужби да Запад припрема нереде у случају изборног резултата који му неће бити по вољи?

Бањалука уочи избора: Затишје пред буру

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали аналитичар Драгомир Анђелковић и декан Факултета безбедности у Бањалуци Предраг Ћеранић.

Предизборну атмосферу Предраг Ћеранић описује као напету, а „степен интензитета те напетости из дана у дан све је већи“. Тензија је, додаје, било и уочи ранијих избора, али сада су оне израженије, што се види и по отвореним претњама које се упућују званичницима Републике Српске, као и у стварању атмосфере која би могла да доведе до постизборних протеста и оспоравања резултата избора, будући да све анкете указују на победу кандидата СНСД-а Милорада Додика.

Ћеранић скреће пажњу и на упадљиве сличности бањалучке атмосфере с догађањима у Украјини и превратом на кијевском Мајдану, те, управо због тога, Драгомир Анђелковић оцењује да споменута Кустуричина тврдња о изборима као референдуму о опстанку Српске представља крајње рационалну анализу, а не метафору. „Још откад је закључен дејтонски мир, ушло се у мирнодопску фазу агресије против српског народа западно од Дрине, с циљем елиминисања његовог утицаја у Босни и Херцеговини“.

Анђелковић подсећа да је процес отимања дејтонских овлашћења од РС трајао годинама, све док Милорад Додик то није зауставио, повезавши се с Русијом у којој је нашао подршку: „Већ 10 година ниједно овлашћење није одузето од РС, а они који су испланирали да БиХ у миру претворе у државу у којој ће РС бити само административни ентитет, суштински обесмишљен, желе да заврше тај процес, како би такву БиХ увукли у НАТО. Зато је Додик сада мета, а циљ је Република Српска; да неким случајем он води другачију политику, Запад би га подржавао из све снаге. Запад је свестан да губи битку на глобалном плану, Русија и Кина све су јаче, и пре или касније та промена ће се пројектовати и на Балкану, те зато желе да пожуре и да пре те промене заокруже свој НАТО поредак“.

Управо у томе и лежи разлог, указује Предраг Ћеранић, што западне амбасаде сад пружају подршку бањалучким протестима под слоганом „Правда за Давида“, иако се одатле упућују и позиви на насиље, нападе на полицију и спречавање изборног процеса. „Коме то одговара? Не одговара никоме у Републици Српској, али одговара онима којима РС није на срцу јер би нереди могли да буду искоришћени као повод за интервенцију такозване међународне заједнице“, напомиње Ћеранић.

Избори у БиХ — шта је све могуће

А ту се крију и разлози сумње у намере опозиције. Иако Младен Иванић, у интервјуу недељнику „Време“, уверава: „И једни и други (власт и опозиција) желимо да сачувамо уставну позицију РС. То значи да не дође до суштинских промена у Уставу и другачије организације БиХ“, он каже и: „Ми нудимо врло јасну спремност на компромис“, замерајући Додику што је српски народ и Српску завадио и са Бошњацима, и са Америком, Великом Британијом и Европском унијом. А шта би тај компромис конкретно могао да значи, открио је документ америчке амбасаде у Сарајеву под називом „Позиција САД у вези са активацијом МАП (Membership Action Plan) за БиХ“ објављен овог јуна, који говори о Иванићевом залагању да се МАП, као неопходан корак ка уласку БиХ у НАТО, активира што пре, без обзира на дуготрајну Додикову опструкцију.

Драгомир Анђелковић подсећа да је већ и Дејтонски споразум представљао компромис јер је РС желела независност, а од тада је Српској отето преко 70 изворних надлежности, те би било логично да Иванић позива на повратак тих надлежности уместо на нови компромис… „Шта то значи? То може да значи укидање полиције РС, успостављање судских подручја која ће прелазити границе ентитета, лимитирање права на вето за неке најважније одлуке, а то онда значи урушавање унутрашњег суверенитета Републике Српске и успостављање бошњачке доминације у БиХ. А ако српски народ западно од Дрине не буде имао неку форму своје државе, у следећем га кораку неће ни бити“.

Саговорник „Спутњика“ подсећа и да је Иванић ушао у сукоб са Србијом, оптужујући је за мешање у изборни процес иако му „не смета му драстично мешање Запада“, а „својим деловањем учинио је много и за кварење односа с Русијом“.

„НАТО-у се жури да инкорпорира Републику Српску и БиХ, као и Србију, у своје структуре, како би имао отворен пут према Русији“, сматра Предраг Ћеранић, указујући на то да се већина народа у РС залаже за што тешње односе управо са Србијом и Русијом, а против уласка у НАТО. Он због тога и очекује да се на изборима неће догодити изненађење и да ће Додикова Странка независних социјалдемократа победити, али да ће поражена страна позвати своје присталице на протесте.

Упркос томе, закључује Ћеранић оптимистички: „Очекујем да ће се власт у РС после избора формирати много брже него у Федерацији, те да ће власт бити компактна и у Сарајеву када је реч о српским представницима, и у Бањалуци. На тај начин ће Република Српска из свега изаћи још јача и бити у релаксиранијој позицији него што је сада, иако ће притисци на њу бити настављени“.

Коментар