Рад који су објавили Хокингови дугогодишњи сарадници с Кембриџа и Харварда бави се оним што теоријски физичари називају „информацијским парадоксом“, а познати научник га је довршио неколико дана пре смрти у марту ове године, пише „Гардијан“.
Малколм Пери, професор теоријске физике на Кембриџу и коаутор студије „Ентропија црне рупе и мека влас“, каже да је „информацијски парадокс“ био средишња тема Хокинговог живота последњих 40 година.
Овом темом први се бавио Алберт Ајнштајн 1915. године, када је и објавио своју Теорију релативитета, у којој је описао како гравитација произилази из закривљености простор-времена, што узрокује и окретање планета око Сунца. Али Ајнштајнова теорија је понудила и важне претпоставке у вези са црним рупама које у потпуности дефинишу маса, набој и окрет, преноси Б 92.
Скоро 60 година касније, Хокинг је овој теорији дао и свој допринос, када је утврдио да црне рупе имају и температуру. А с обзиром на то да врући објекти у свемиру губе топлину, крајња судбина црне рупе јесте да испари и нестане. Али овај додатак Ајнштајновој теорији има један проблем. Правило квантног света је да информација никад не нестаје. Шта се онда догађа с информацијама садржаним у објекту — природа месечевих атома на пример, кад овај упадне у црну рупу?
„Проблем је у томе што ако убаците нешто у црну рупу, то нешто наизглед нестане. Како ће информација касније бити враћена ако и сама црна рупа нестане?“, пита се Пери.
У свом последњем раду Хокинг и колеге су показали како се неке информације могу сачувати. Ако баците предмет у црну рупу, требало би да се промени температура црне рупе, а тиме и својство звано ентропија, мера унутрашњег нереда неког објекта која се повећава што је објект топлији.
Физичари, међу којима су и Саша Хако с Кембриџа и Ендру Стронмајнгер с Харварда, доказали су да ентропија црне рупе може да буде снимљена помоћу фотона који окружују ивицу хоризонта црне рупе, места с којег због снажне гравитације ни светлост више не може да умакне. Тај сјај фотона научници називају „мека влас“.
„Овај научни рад показује да се и ’мека влас‘ може урачунати у ентропију и да она заиста чини праву ствар. Мислимо да је ово корак у правом смеру, али да је пред нама још пуно посла“, додао је Пери.
Неколико дана пре Хокингове смрти, Пери и Стронмајнгер радили су на истраживању, несвесни колико је Хокингу заиста лоше. Позвали су га да му кажу шта су у међувремену урадили и то је била њихова последња научна расправа.
„Хокинг је тада већ врло тешко комуницирао. Али кад сам му објаснио докле смо стигли с текстом, само се насмејао. Рекао сам му да смо на трагу нечега, али он је већ тада знао коначни резултат“, додао је Пери.
Међу непознаницама које Пери и његовe колеге још морају да разјасне, јесте и то како се информације повезане с ентропијом физички складиште у мекој власи, те како та информација излази из црне рупе кад ова испари.
„Ако убацим нешто у црну рупу, да ли су све информације о томе смештене на ивици хоризонта црне рупе? Одговор на то питање биће уједно и решење информацијског парадокса. Ако је то само половина или 99 одсто информације, то није довољно. Нисте решили парадокс. То је први корак, али то још није комплетно решење“, објаснио је.