Према нацрту закона о мерама за „борбу против операција психолошког утицаја које спроводе стране обавештајне службе“, становницима Данске прети до 12 година затвора уколико се њихове изјаве током предизборних кампања буду разликовале од званичног става власти, наводи се у чланку.
Лист наводи примере поступака за које нацрт закона предвиђа кажњавање: ометање јавних расправа, као и покушај утицаја на процес доношења одлука.
„Под њега потенцијално пада и ситуација када неки страни обавештајни агент говори да би било добро да се замени сијалица у тоалету неке институције, а дански директор послуша његов савет“, наводи лист.
На тај начин, ако Данац одлучи да су антируске санкције штетне за Данску и објави своје мишљење у медијима, њему ће претити казна, истиче лист. Слично ће се завршити и покушај да се на неки начин утиче на мишљење у корист имплементације пројекта гасовода „Северни ток 2“.
Овај нацрт закона, по мишљењу аутора чланка, може се сматрати покушајем застрашивања данског друштва, јер се ради о легитимним ставовима грађана који се одвијају у јавним дискусијама, али који се могу сматрати пропагандом.
Конгрес САД води независну истрагу о „мешању Русије“ у изборе за председника САД на којима је победио Доналд Трамп. Сличну истрагу води и ФБИ. Један број европских земаља такође је окривио Русију за „мешање“ у своје унутрашње послове.
Русија је више пута одбацивала оптужбе да покушава да утиче на изборе у различитим земљама, а портпарол руског председника Дмитриј Песков их је назвао „апсолутно неоснованим“. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је, говорећи о наводном мешању Русије у изборе у Сједињеним Америчким Државама и другим земљама, изјавио да нема никаквих доказа који то потврђују.