НАТО планира да спроведе око 20 „експеримената“ у близини граница Русије током највећих вежби у последњих неколико година „Тридент џанкчер 2018“, које ће се одржати од 25. октобра до 7. новембра. Иако НАТО у свом саопштењу није прецизирао о чему је тачно реч, наведено је да ће током вежби „територија за тестирање бити обезбеђена како би се осигурало разјашњавање и даље развијање постојећих, као и нових могућности Алијансе“.
Један од таквих експеримената, додаје се, биће и „одрађивање оперативног формирања координационо-командног модула за распоређивање и контролу снага војног ваздухопловства које пружају земље-савезнице“.
Међутим, према речима аналитичара Павела Салина, директора московског Центра политичких студија, све активности које треба да буду изведене током вежби, НАТО је дужан унапред да најави, баш као што је то у обавези и Русија да учини, као и други потенцијални војни противници Алијансе.
Како каже, канали комуникације морају постојати између Москве и НАТО-а, јер у оваквим околностима врло лако може доћи до инцидента, а ако нема начина да се објасни шта је заправо било по среди, то глобално може бити веома опасно.
У супротном, илуструје Салин, свет би могао да се нађе у ситуацији као што је то у филму „Доктор Стрејнџлав“ из шездесетих, где се приказује апсурдна ситуација када избија нуклеарни рат, иако нико од војних ни политичких руководилаца тај рат није желео. Иако је филм чиста гротеска, како каже, све то може веома лако да се деси и у реалном животу и зато су изузетно важни баш ти канали комуникације.
Салин такође тврди да ће НАТО веома скромно говорити о природи самих експеримената, јер би детаљисање на ову тему могло да покаже које су њихове слабе тачке – у овом случају, свака додатна информација иде наруку супротној страни.
Са друге стране, представник јавног савета руског Министарства одбране Игор Коротченко у својим тумачењима ових вежби иде корак даље и тврди да је „Тридент џанкчур 2018“ својеврсна проба рата против Русије.
„Зато сматрам да Русија неће овакву ситуацију и понашање НАТО-а оставити без одговора. Не заборавимо како је ’силни’ НАТО бомбардовао Србију, уништавао цивилне циљеве. Зато је глави закључак да Русија мора наставити да развија систем противваздушне и противракетне одбране, али и да поставља још система С-400 широм својих граница, односно на територијама где се граничи са НАТО државама. Поента је да Русија мора да искључи било какву, па и најмању могућност да НАТО прође без одговора у случају да помисли на било какву агресију“, тврди он.
Истовремено, Борис Рожин из Центра за војно-политичку журналистику сматра да ће се део тих експеримената односити на утврђивање могућности Алијансе када је реч о мониторингу и тестирању реакције руске одбране.
Иако ће све активности НАТО-а спроводити на својој територији, авиони Алијансе ће свакако вршити мониторинг свих територија, укључујући и Донбас, али и Крим, са циљем да се сниме све руске војне базе, као и морнарица Црноморске флоте, објашњава Рожин и додаје да не треба заборавити и на снимање које ће се вршити путем сателита.