У тренутку када су новинари сазнали да је шеф бриселског преговарачког тима о изласку Велике Британије из ЕУ Мишел Берније позвао свог британског парњака, министра за „брегзит“ Доминика Раба да хитно и непланирано дође у Брисел, светом је прострујала вест да је договор о изласку Велике Британије из ЕУ постигнут.
Међутим, само сат времена касније почеле су да круже вести да договор није постигнут. „Упркос интензивним напорима, нека кључна питања још увек остају отворена, укључујући контролу граница“, рекао је Берније.
А контрола граница односи се на питање границе између Републике Ирске и Северне Ирске, дела Велике Британије на ирском острву, на коме већ скоро пола века трају сукоби између протестантских униониста, који се залажу за останак унутар Уједињеног Краљевства и католика који желе прикључење матици, Републици Ирској.
Проблем се састоји у томе како стране да избегну обнову граничне контроле на подељеном Ирском острву, јер је уклањање граничне инфраструктуре било једно од кључних услова за постизање Споразума на Велики петак из 1998, којим је заустављено насиље у Северној Ирској.
ЕУ је, заправо, у недељу изашла са старим и одбаченим предлогом да се између Северне Ирске и британског острва уведе царинска контрола, што је за Британију неприхватљиво јер то значи распарчавање земље и отцепљење Северне Ирске од Велике Британије, објашњава новинар из Лондона Синиша Љепојевић.
„Велика Британија је предложила да између Северне Ирске и Републике Ирске практично нема границе, али да се роба која из Северне Ирске долази у Велику Британију повремено прегледа, што би значило да би једно време, у прелазном периоду, и сама Велика Британија остала унутар царинског система ЕУ. Није, међутим, одређено колико дуго, тако да је то потпуно пропало и врло је вероватно да најављени споразум, који је требало да буде потврђен за два дана на самиту ЕУ, неће бити усвојен“, каже он.
Неусвајање споразума отвара реалну могућност да 29. марта идуће године Велика Британија напусти ЕУ без икаквог договора.
О последицама британског напуштања ЕУ без споразума, према Љепојевићевим речима, тешко је говорити, јер, како каже, у сарадњи међу земљама постоје стандарди, без обзира на то да ли су чланице истог политичко-економског блока или не.
„Овде се верује, позивајући се на досадашњу праксу ЕУ, да би, на крају, у 12.05, што ЕУ увек ради, могао бити постигнут неки споразум. С друге стране, у Британији се ти проблеми користе за унутарполитичке обрачуне. Премијерка Тереза Меј је у врло неповољном положају, унутар њене партије су таква комешања да би ускоро могла да изгуби позицију лидера партије, а самим тим и место премијера“, објашњава Љепојевић.
Коришћење „брегзита“ за унутарпартијске обрачуне значи да Британија из ЕУ може изаћи и са договором и без њега, али о последицама изласка Британије из ЕУ без постигнутог споразума у тој земљи се не говори, закључује Љепојевић.
Премијерка Меј не налази се само под притиском из њене Конзервативне партије, већ и под притиском коалиционих партнера из Демократске унионистичке партије (ДУП).
ДУП, конзервативна странка из Северне Ирске, која се противи уједињењу Северне Ирске и Републике Ирске, противи се сваком договору који би Северну Ирску третирао на други начин од остатка Велике Британије. Према писању британских медија, ДУП се припрема за сценарио по коме Британија излази из ЕУ без постигнутог споразума.
Многи, укључујући и Међународни монетарни фонд (ММФ), слажу се да би излазак Британије из ЕУ без постигнутог договора могао да нашкоди петој економији света.
Комитет за „брегзит“ британског Парламента прошле недеље објавио је извештај у коме се захтева алтернатива за постојећи преговарачки план, саопштила је председавајућа Комитета Хилари Бен.
Она је навела две алтернативе — царинска унија и усклађивање правила са правилима ЕУ или чланство у Европском економском простору у комбинацији са царинском унијом. Ниједан од ових приступа није у складу са тренутном политиком британске владе.
Ипак, колика је непознаница какве ће последице имати британско напуштање ЕУ без постигнутог споразума показује и чињеница да је Комитет, чија је улога саветодавна, био подељен када су у питању последице које ће по Британију имати напуштање Уније без договора. Међутим, тесном већином одлучено је да би то било, како је речено, хаотично и штетно.
На политичке последице упозорава и неколико некадашњих британских истакнутих дипломата, попут сер Сајмона Макдоналда, сер Тома Флечера, лорда Рикетса, сер Сајмона Фрејзера или челника британског Савета за спољне послове (Чатам хауса) Робина Ниблета, који у један глас упозоравају да „брегзит“, а поготово „брегзит“ без споразума, од Британије ствара силу средњег ранга.
Ради се о лобистима за останак Британије у ЕУ, коментарише Љепојевић, међу којима је и лист, у коме су објавили своје критике, „Гардијан“, а који је пре неколико година банкротирао и преживљава од новца којим га финансирају лобисти и ЕУ.
„Не би то требало узимати толико у обзир. То је лобирање стране која је изгубила на референдуму“, наводи Љепојевић, „Оно што ’Гардијан‘ неће да објави је да је почео процес пребацивања главних послова међународних компанија из ЕУ у Велику Британију. Компаније се припремају да Британија, када изађе из ЕУ, постане њихово седиште, због другачије пореске политике и мање регулација које гуше економски живот у ЕУ“.
На упозорења од британског изласка из ЕУ требало би, према Љепојевићевом мишљењу, гледати са резервом.
„Чланство у ЕУ значило је стварање једне потпуно нове индустрије која живи од фондова, од туђих пара. Они сада полако остају без прихода, и наравно да се боре против своје пропасти“, наводи он.
Међутим, суштина не може да буде промењена — Британија 29. марта идуће године излази из ЕУ, а последице њеног изласка биће видљиве тек тада.