Питања су поставили корисници из разних земаља, укључујући и Србију, али и Турску, Бразил, Иран, Чешку, Кину, Француске, Италије, Пољске и Немачке.
На питање читатељке српског Спутњика, колико им је времена било потребно да науче да једу и пију у бестежинском стању, Прокопјев је рекао да то није најтежа ствар која мора да се вежба у отвореном свемиру.
„То је добро питање. То се учи и врло је тешко. Прва 3-4 дана морате да се навикавате. Сваки комадић који покушате да ставите у уста хоће да одлети. Имате мрвице, капљице воде свуда, али не тамо где желите да буду. После 2-3 дана навикнете се, и то није најтеже ствар коју морате да вежбате у отвореном свемиру“, навео је он.
Прокопјев је, између осталог, одговорио на питање да ли су космонаути изложени штетним зрачењима за време боравка у отвореном космосу, рекавши да је радијација у свемиру нешто већа него што је то случај на висини од 10.000 метара, на којој лете цивилни авиони, али да није толико штетна да би могла да науди људском бићу.
„Све је искалкулисано и свако може да издржи боравак у свемиру без већих последица. Међутим, када је реч о неким дужим путовањима, било да је у питању Месец или Марс – то је већ друга прича, стога ће научницима бити изазов да заштите путнике који буду летели на тако далеке дестинације“, рекао је.
Прокопјев је испричао и о чему је размишљао током узлетања са космодрома „Бајконур“, али и какве измене трпи имуни систем за време дужег боравка човека у космосу.
Спутњик је ове године постао медијски партнер Међународног фестивала „Наука 0+“, који је одржан у Москви.